Парламент Грузије је 1. маја усвојио предлог закона "О транспарентности страног утицаја" у другом читању, којим се предвиђа да се организације које добијају више од 20 одсто средстава из иностранства региструју као "агенти за стране интересе".
Ово је други покушај коалиције "Грузијски сан" да усвоји закон. Прошле године се одустало због масовних протеста, али овог пута званични Тбилиси се супроставио притисцима и остао доследан својим принципима. Једина разлика је у називу закона: уместо термина "агент за стране интересе" користи се "организација која ради за стране интересе".
Законом се предвиђа да све невладине организације и медији који се финансирају из иностранства треба да се упишу у специјални регистар. Извештај о томе биће потребно подносити једном годишње.
Иако сличан закон постоји у више од 20 земаља, укључујући пре свега Сједињене Државе, САД и Европска унија покушавају на све начине да натерају Тбилиси да одустане од тога. Усвајању закона се противи и председница Саломе Зурабишвили, међутим "Грузијски сан" има довољно места у парламенту да заобиђе вето шефа државе.
Расправа о закону је редовно доводила до туче у парламенту, будући да се опозиција противила усвајању закона.
Прозападна опозиција позива своје присталице на улице, што је довело до масовних протеста и сукоба са полицијом који трају већ дуже време. Занимљиво је да је током протеста ухапшено неколико страних држављана, што је највећа антиреклама опозицији, с обзиром да се закон усваја баш због тога да се странци не би мешали у унутрашњу политику Грузије.
"Желим да упозорим сваког представника радикалне опозиције који планира да изврши насиље сутра и прекосутра, да њихов злочин неће остати некажњен а председница највероватније неће моћи да их помилује", рекао je премијер Иракли Кобахидзе након сукоба 12. маја.
Европска унија је још прошле године поручила да закон има "застрашујући ефекат на цивилно друштво и медијске организације, са негативним последицама по многе Грузијце који имају користи од њиховог рада".
Ни САД нису изостале. Прес-секретар Беле куће Карин Жан Пјер рекла је да ће Вашингтон преиспитати односе са Грузијом, ако Тбилиси усвоји закон о страним агентима. Претходно је помоћник америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Џејмс О'Брајан рекао да ће САД увести санкције руководству Грузије ако "демократија у земљи буде подривана".
Међутим премијер Грузије Кобахидзе не одустаје од закона, што је натерало његове противнике да делују као и увек - користећи технологије "обојене" револуције.
Током протеста 15. маја у Тбилисију на трибини су били примећени страни гости: премијери Летоније, Литваније, Естоније и Исланда који нису само присуствовали на протесту, већ се и директно мешали у унутрашње послове Грузије.
"Знамо шта значи када изгубите слободу, када изгубите право да одлучујете којој нацији припадате. Знамо то. (...) Ваше је право да будете са Европом. И сви радимо заједно како бисмо осигурали да се овај курс настави", рекао је естонски министар иностраних послова Маргус Цахкна.
Шеф исландског министарства спољних послова Тордис Колбрун је приметио да Рејкјавик поштује борбу грузијског народа за слободу.
"Овде смо да кажемо да слобода, људска права, демократија и владавина права нису цена уласка у евроатлантску заједницу, већ веома реална основа за просперитет и мира", додао је политичар.
Истог дана градоначелник Тбилисија Какха Каладзе критиковао је наступ министара спољних послова на протесту.
"Постоји покушај споља да се организује државни удар у земљи, то није пријатељство, ово је непријатељство и покушај да се подстакне поларизација", рекао је Каладзе.
Према писању медија, пре учешћа на митингу, министри спољних послова Литваније, Летоније, Естоније и Исланда састали су се са премијером Грузије како би разговарали о процесу европских интеграција Грузије и закону о страним агентима.
Учешће страних политичара на протестима који сваки пут прерасту у сукобе са полицијом су један од разлога, зашто се "Грузијски сан" толико бори за закон о страним агентима. Позиви страних политичара грузијској опозицији на (насилне) протесте подсећа на Кијев 2013. године када су са бине "западни партнери" помагали опозицији да свргне власт Викрота Јануковича. Већ 2014. године почиње рат у Донбасу.
Ситуација у Грузији тренутно је мирнија и власти су одлучне да усвоје закон без обзира на претње. Међутим, не треба се чудити уколико се у скорије време у Тбилисију појаве амерички политичари који ће учесницима протеста делити колачиће. Иако је све доста провидно, сви знамо шта после тога следи.