Током Специјалне војне операције имали смо прилику да видимо дејство широког спектра основних борбених тенкова - од старих совјетских Т-55 и Т-62, немачких "леопарда 1а5", преко Т-72, Т-80, све до Т-90М, "абрамса", "леопарда 2" и "челенџера 2".
Природа овог сукоба показала је и да ће у скоријој будућности доћи до темељних промена у дизајнирању тенкова услед све разноврснијих претњи са којима се оклопњаци суочавају на савременом бојишту и чињенице да су тенковски дуели постали права реткост.
Такође, СВО је показала и да у дуготрајном сукобу високог интензитета није важно да ли је неки тенк или друго оклопно возило опремљено уређајима са вештачком интелигенцијом и опцијом даљинског откривања, већ су у први план изашле особине попут шансе за преживљавање, приуштивости, тј. исплативости, поузданости, једноставности употребе и могућности поправке и производње нових возила након губитака.
Узимајући све ово у обзир "Нешенл интерест" је направио листу 10 најбољих тенкова.
На дну листе налази се "челенџер 3", наследник британског "челенџера 2", који ће у оперативну употребу ући тек 2027. године. "Нови" тенк опремљен је моћнијим топом, савременијим уређајима за електронско ратовање, побољшаним оклопом и високотехнолошким сензорима за откривање и праћење циљева.
Међутим, ради се о веома скупом возилу, које највероватније неће бити масовно произвођено, а није ни познато како би се показало у реалним борбеним условима.
Одмах изнад налази се његов претходник, који важи и за један од најпрецењенијих и најтежих тенкова на свету. Управо га је тежина од 65 до чак 75 тона (у зависности од варијанте и додатне опреме), поред цене, ставила на девето место.
Наиме, иако се према писању "Нешенл интереста" овај тенк добро показао у Босни (?!) и Ираку, у Украјини није прошао баш тако славно. Тако је у септембру 2023. године уништен први од 14 "челенџера 2" испоручених Украјини, док је према писању појединих украјинских извора данас оперативно свега седам возила ове врсте.
Мање је познат и случај из 1999. године, када су се "челенџери" распоређени на Косову и Метохији у склопу мисије Кфора, заглављивали у блату одакле су их вадили тенкови Т-55 југословенске војске.
На 8. месту је "леопард 2", такође један од најпознатијих тенкова на свету који је означен као возило које ће "спасити украјинску војску од руских освајача" и успети да пробије све руске линије одбране. Као што је већ познато, десило се супротно јер су се већ у првим данима летње офанзиве украјинске војске појавиле слике уништених, оштећених и напуштених "леопарда" у непрегледним Запорошким равницама.
Неки од њих, завршили су у рукама руске војске, а један је приказан и током изложбе заплењене НАТО технике у Парку победе у Москви. Иако се заиста ради о способним, покретним тенковима са великом ватреном моћи и "леопарди" су, као и сва западна техника, изузетно скупи и комплексни за производњу.
Изнад "леопарда 2", налази се најсавременији тенк руске производње - Т-14 "армата". Разлог због ког је "армата", иначе један од ретких тенкова четврте генерације који се налази у оперативној употреби, овако ниско позициониран јесте његова висока цена и тренутна немогућност Руске Федерације да га произведе у великим количинама. То је уједно и разлог због ког је акценат руског војноиндустријског комплекса стављен на производњу Т-90М "прорив".
Шесто место припало је кинеском "тип 99", који представља неку врсту копије старијих варијанти Т-90, укомбиновану са одређеним решењима присутним на западним тенковима. "Нешенл интерест" процењује да је Кина у последњих 20 година произвела око 1.200 ових тенкова, који чине окосницу њених оклопних снага.
Главни проблем са "тип 99" јесте што и након 20 година службе није тестиран у борбеним условима, али је свакако релативно јефтин и једноставан за масовну производњу.
На 5. месту налази се још један тенк четврте генерације - јужнокорејски К2 "блек пантер", ког многи аналитичари описују као "најбољи тенк на свету". Развој тенка четврте генерације покренут је због страха од евентуалне инвазије Северне на Јужну Кореју, а по декларативним карактеристикама може се рећи да је бољи од свих тенкова које користи севернокорејска војска.
Међутим, како наводи амерички лист и К2 је изузетно скупа платформа, коју у дуготрајном сукобу Јужна Кореја не би могла да производи и одржава, нарочито у случају да дође до оштећења војноиндустријских капацитета.
Изнад "црног пантера" је француски "леклер" који се карактерише као лакши и окретнији тенк, али са доста слабијим оклопом него што је случај са другим западним тенковима. Како се наводи "леклер" се добро показао у Јеменском грађанском рату, али је упитно колико би Француска оваквих возила могла да произведе и какав би њихов учинак био у борби са противником попу Русије.
Треће место припало је израелској "меркави 4 барак", најсавременијој варијанти сада већ чувеног израелског оклопњака. У питању је модернизована варијанта са напредним електронским системима и вештачком интелигенцијом која је до сада произведена у малом броју.
На друго месту налази се легендарни амерички "абрамс", који се већ више од 40 година налази у употреби Војске САД и коришћен је у бројним сукобима, у којима је остварио релативно добре резултате (ако изузмемо СВО). Током сукоба у Украјини, САД су Кијеву испоручиле 30 тенкова, од чега је у релативно кратком периоду уништено осам (или девет) "абрамса".
Будући да се ради о тенку старом четири деценије, САД су поред неколико различитих, конструисале савремену верзију под ознаком "абрамс Икс", која је знатно напреднија и софистициранија. Међутим, ту се поново јавља проблем исплативости такве платформе на савременом бојишту.
Прво место, на изненађење многих, припало је совјетском тенку Т-72, а разлог због ког је "Нешенл интерест" баш ово возило означило као најбоље су његова ниска цена, једноставност производње и употребе, као и чињеница да је коришћен у више од 30 оружаних сукоба широм света.
Иако се ради о тенку дизајнираном крајем шездесетих година, данас Т-72 и његове деривате и даље користи око 40 држава. Упркос свим манама које овај оклопњак има, у данашњим сукобима где се тенкови углавном користе за дејство по живој сили, утврђеним положајима или чак као аритљеријска средства због могућности индиректне паљбе, делује да ће Т-72 бар још неко време неће у пензију.