Сједињене Америчке Државе траже од земаља Г7 да одобре Украјини зајам осигуран будућом зарадом од замрзнутих средстава Русије, а пре могућег повратка Доналда Трампа на место председника, објавио је "Фајненшел тајмс", позивајући се на западне званичнике.
"Савезници Вашингтона из Г7 почињу да имају више интересовање за амерички план да обезбеде десетине милијарди долара финансирања Украјини, уочи могућег повратка Доналда Трампа у Белу кућу", наводи се у чланку.
Према њиховим наводима, план би требало да буде разматран у јуну на самиту Г7. У оквиру плана, Кијев би могао да добије око 50 милијарди долара, а исплате би могле да почну овог лета.
Како лист преноси, неке земље Г7 које су се раније противиле таквом плану почеле су да мењају свој став под притиском САД. Иницијативу су подржале Канада и Велика Британија, а на њихову страну почеле су да нагињу и Француска, Немачка, Италија и Јапан.
Расправа о томе како замрзнуту руску државну имовину ставити на располагање Украјини је у ћорсокаку више од годину дана, при чему заговорници потпуне заплене имовине, уместо замрзавања, нису у стању да убеде гувернере централних банака или стекну довољну подршку унутар групе Г7.
Кристин Лагард, председница Европске централне банке , прошле недеље је изнела правне и економске примедбе на потпуну заплену имовине, али су САД, уз снажну подршку Велике Британије, одлучне да покушају да заобиђу такве примедбе.
"Прелазак са замрзавања имовине на конфискацију имовине и њено располагање је нешто што треба пажљиво размотрити", рекла је Лагард, додајући да би то "значило кршење међународног правног поретка".
Америчка администрација је више пута најављивала планове о заједничком приступу коришћењу руских суверених средстава на самиту лидера Г7 у јуну у Италији. Стејт департмент је на питање о планираном термину почетка коришћења руских средстава и усаглашавању таквог става са другим земљама Г7, навео да још нису спремни да разговарају о конкретном датуму консултације у оквиру Г7.
Подсећамо, након почетка Специјалне операције у Украјини, ЕУ и земље Г7 замрзле су скоро половину руских девизних резерви у износу од око 300 милијарди евра. Око 200 милијарди евра налази се у Европској унији, углавном на рачунима белгијског "Јуроклира", главне клириншке куће ЕУ.
До недавно, чланице Г7 су расправљали су о начинима да се замрзнута руска имовина искористи само за финансирање обнове Украјине. Европска централна банка је упозорила да привлачење ових средстава за подршку украјинским оружаним снагама дугорочно носи репутационе ризике за европску валуту.
Међутим, почетком маја представништво Белгије, која председава Саветом ЕУ, саопштило је да су чланице Г7 раније договориле мере да се приходи од руске имовине користе за војну помоћ режиму у Кијеву.
Кремљ је упозорио да ће доношење оваквих одлука "бити још један корак у кршењу свих правила и норми међународног права". Министар спољних послова Сергеј Лавров указао је да Москва такође можда неће вратити она средства која су западне земље држале у Русији и која су замрзнута, као одговор на заплену руских државних резерви.