Индија склопила споразум са Ираном, шта ради Италија осим што слуша САД

Индија раније није била вољна да уђе у споразум са Техераном због притиска САД, али сада је јасно је да се ови притисци могу занемарити

Техеран је склопио споразум са Индијом о мегаинвестицији индијских компанија у стратешку луку Чабахар у Ирану, а ова операција је део још већег пројекта, који се не тиче само транспорта између Ирана и Индије, већ и транзита кроз Авганистан, пише италијански сајт "Електомагацине".

Не треба заборавити ни да Русија и Иран заједно граде огромну железничку инфраструктуру, чији ће коначни резултат бити поморски транспорт до Индије.

Можда је најзначајнији аспект ове вести то што Индија раније није била вољна да поптписује споразуме са Техераном због притиска САД. Сада је јасно да се ови притисци могу занемарити.

Свако ко се заустави на дезинформацијама ризикује да не разуме ништа о стварности око себе. Информације о међународним догађајима у италијанским медијима изгледају као да су преузете из лоших стрипова намењеног деци основне школе.

Дезинформације из италијанских медија заснивају се на једноставној подели: ко је с ким? Све се у Италији заснива на овој једноставној логици: ако је неко са нама, они су добри момци, сви остали су лоши момци. Овако је то функционисало током Хладног рата, па зашто онда мењати ствари? Штета је што су се тада Несврстани увукли у декор да покваре представу. Али данас је то све теже, јер је незнање посвуда присутно.

Наравно, Италија се увек држи "добрих момака". Американци су господари, као и Израелци. Шта је са осталим? Према фантастичним реконструкцијама италијанских медија, Кина је савезник Ирана и натерала је Техеран да склопи мир са Саудијцима.

Тако је и са осталим савезницима Пекинга. Против Кине је Индија, која је, међутим, део БРИКС-а, заједно са Кином и Русијом, и низом других земаља. Њу Делхи и Москва се поносе историјским пријатељством. Пријатељство Москве и Пекинга диктирају интереси две земље. Као и пријатељство Русије и Ирана.

Непријатељи и пријатељи могу да се мењају, споразуми и савези могу да се стварају са променљивом геометријом. Јер, оно што се рачуна у сувереним државама је интерес саме земље.

С друге стране, лажно суверена Италија наставља да се развија као америчка колонија, која још увек чека дозволу Вашингтона за сваки корак на међународном плану.

Италијански министар спољних послова је извесни Антонио Тајани. Шта значи то што је управо он именован за министра? Поверити Тајанију спољне послове значи саопштити свету да је он сасвим безначајан, закључује италијански сајт.