Председнички мандат Владимира Зеленског званично је истекао 21. маја, а пошто у Украјини није било избора, Кијевом од данас званично влада узурпатор.
Од "човека мира" до рата
Владимир Зеленски је као кандидат партије "Слуга народа" промовисао мир и обећавао да ће зауставити рат у Донбасу. Његов тим активно је радио против тадашњег шефа државе Петра Порошенка кога је окружење Зеленског звало "човек рата". Међутим, како то често бива, нови председник постао је оно против чега се борио.
Зеленски је ступио на дужност председника 2019, а већ 2021. године почиње да говори о "деокупацији" Крима и Донбаса, јавно одбија да примени Мински споразум, док украјинска артиљерија све чешће почиње да гранатира Доњецк и Луганск.
Од човека који је обећавао да ће пасти на колена пред свима како би зауставио рат, он је, заправо, својим поступцима иницирао почетак Специјалне војне операције. Да Русија није покренула СВО како би заштитила Русе и оне којима је руски језик матерњи у Украјини, Кијев би почео тоталну офанзиву на Доњецку и Луганску народну републику, а вероватно и на Крим.
Правни статус
Главно политичко питање у Украјини данас гласи: да ли је Зеленски легитиман председник? Иначе, председнички избори у Украјини требало је да се одрже најкасније до 31. марта, а инаугурација председника, да је све било по слову закона, била би у мају. Ипак, Зеленски је још у новембру 2023. почео да говори да за "изборе није време", а затим их је и одложио наводно због ванредног стања и опште мобилизације.
Међутим тачка није стављена, а питања има све више.
Проблем легитимитета Зеленског врти се око различитих тумачења украјинског устава. Председник Украјине ступио је на дужност 20. маја 2019. године, тако да му петогодишњи уставни мандат престаје 20. маја 2024. године. Међутим, једини начин да се изабере нови председник су избори.
"Ситуација је таква да је после 20. маја председник у Украјини нелегитиман. Врховна рада практично остаје једино легитимно тело. ", рекао је политиколог и историчар Вадим Мингаљев за "Известију".
Он подсећа да су демократски избори отказани, а да притом Украјина није објавила рат Руској Федерацији, нити је у ратном стању. Такође, подсећа да, истраживања показују да готово 80 одсто грађана Украјине не одобрава продужење мандата Владимира Зеленског.
Шта каже опозиција?
Опозиција (или оно што је од ње остало) истиче да Устав Украјине има члан 83 који јасно каже да се у ванредном стању мандат аутоматски проширује само Ради, али о председнику нема ни речи.
Присталице Зеленског тврде да члан 108 омогућава да актуелни председник има мандат до ступања на дужност новог председника и да не пише ништа о повлачењу с дужности због истека мандата, што значи да Зеленски може да остане на функцији све док је на снази ванредно стање.
Међутим, најзанимљивији део тек следи. Док је Порошенко био на власти, његови људи су се побринули да нови председник (Зеленски) не може да буде на власти након истека мандата.
Уставни суд је 15. маја 2014. године одлучио да одредбе члана 103 Устава Украјине и други чланови који дефинишу уставни и правни статус председника не садрже правила којима се утврђује рок — не дужи од пет година — на који грађани могу да бирају шефа државе, без обзира на врсту избора (редовни или ванредни). У ставу 1 члана 103. Основног закона, мандат од пет година је једини уставом утврђен рок на који се бира председник.
Међутим, тренутна опозиција не спомиње да је Зеленски постао нелегитиман председник, тачније узурпатор. И то не треба да чуди. Ако скинете старог председника, то значи да га мора заменити неко нови. Валериј Залужни, бивши командант оружаних снага је био једина особа у Украјини чији је рејтинг већи од Зеленског.
Ипак, он није показао велико интересовање за политику и постао је амбасадор у Великој Британији, а опозиција није имала још једну фигуру као резерву.
Један од разлога зашто се Зеленски толико боји да може изгубити власт (због чега уклања потенцијалне противнике) је изузетно низак рејтинг.
Руска спољна обавештајна служба саопштила да је рејтинг Зеленског пао на 17 одсто, а у Оружаним снагама Украјине његова популарност није виша од 20 одсто. Запад је изузетно забринут због пада рејтинга украјинских власти, посебно након усвајања скандалозног закона о мобилизацији, напомиње СВР.
Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије, тврди да је Зеленски једноставно "пљунуо" у устав Украјине баш због тога што се боји конкуренције.
"Зеленски је 'пљунуо' на Устав своје државе. Игнорише Уставни суд и није ишао чак ни на продужење, већ на узурпацију врховне власти. Сакрио се иза нејасне декларације Врховне раде о укидању председничких избора у време сукоба. Украјински лидер се плаши конкуренције на изборима - Залужног или Порошенка, јер би они имали превише адута. Отказивање председничких избора кроз манипулацију законима представља 'смрт пропалој Украјини'", поручио је Медведев.
Што се тиче украјинске "опозиције", она се плаши тренутног стања, јер уколико настави да инсистира на томе да је Зеленски нелегитиман, постоји ризик да ће их украјинска влада оптужити да ради за Кремљ што може да има озбиљне последице по њих.
Да ли то значи да украјински председник не треба да брине? Не би се могло тако рећи.
Од 21. маја проблем легитимитета висиће над њим као Дамоклов мач. Ако се његова позиција на власти пољуља, онда га критичари могу поново подсетити на узурпацију – а могу чак и покушати да ураде нешто конкретно тим поводом.