Свет
Промена наратива у САД: Од "Русија плаћа огромну цену због Украјине" до данашњег става
Нагла промена наратива америчких званичника показује да је Москва успела да обнови свој потенцијал брже него што су САД то очекивале
Током посете бази Рамштајн у Немачкој, амерички министар одбране Остин Лојд изјавио је да Кремљ плаћа високу цену за сукоб у Украјини, наводећи притом губитке у људству и финансијама, које је Русија наводно претрпела од почетка СВО.
"Русија је платила огромну цену за Путинове империјалистичке снове", рекао је Остин у марту, непосредно пре редовног састанка везаног за помоћ Украјини.
Међутим, како наводи портал "Дифенс њуз", већ у априлу амерички министар одбране је променио свој наратив.
Тако је током једне конференције за медије, коју је држао заједно са председавајућим заједничког штаба Војске САД генералом Чарлсом Брауном, Остин указао да се Русија опоравља од горепоменутих губитака.
"Русија је повећала стопу (војне) производње. Читава одбрамбена индустрија Русије одговара директно држави, стога је њима лакше да то ураде брже", рекао је тада министар одбране САД, док је генерал Браун то рекао доста јасније: "Русија је агресивно реконструисала своју војну силу".
Нагла промена наратива америчких званичника показује да је Москва успела да обнови свој потенцијал брже него што су САД то очекивале.
Како оцењује "Дифенс њуз", уколико Русија настави да обнавља своје снаге бржим темпом од очекиваног, то би могло да доведе до дугорочног и скупог проблема за НАТО.
Такође, ово ће можда променити и став америчке администрације да Русија представља "акутну претњу" за САД, другу по важности иза Кине.
"Боље напредују него што смо мислили", оцењује високо рангирани амерички званичник за поменути портал, који је одлучио да остане анониман.
Према наводима "Дифенс њуза", постоје три главна разлога за брзи опоравак Руске Федерације.
Први је отпорност руског војноиндустријског комплекса, чему у прилог сведочи чињеница да је Москва од почетка СВО увећала војни буџет и да он за 2024. годину износи између 130 и 140 милијарде долара, сматра Ричард Коноли са лондонског института РУСИ.
Други је отпорност руске економије на међународне санкције које су уведене Руској Федерацији након покретања СВО. Према писању "Дифенс њуза", Москва је успела да преусмери увоз и извоз на пријатељски настројене земље, попут Кине.
Сарадња са Пекингом, омогућила је Русији да набави сву технологију - попут микрочипова и електронских компоненти - неопходну за производњу и унапређивање система наоружања.
Одатле произлази и трећи разлог, а то је сарадња коју Русија има са Кином, Ираном и Северном Корејом. Због изолације од западног света, Москва је у великој мери појачала сарадњу и трговину са поменуте три државе.
