Француски председник Емануел Макрон у недељу одлази у тродневну државну посету Немачкој која ће тестирати способност кључног пара Европске уније да одреди дневни ред блока само две недеље пре европских избора, пише "Блумберг".
Макронов тежак однос са немачким канцеларом Олафом Шолцом био је у центру борбе ЕУ да пронађе јединство по питањима која се крећу од војне помоћи Украјини до продубљивања трговине са Кином.
Код куће, оба лидера се суочавају са порастом подршке десници.
Државна посета, чији је званични домаћин био немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер, одложена је прошлог лета због нереда у Француској након пуцњаве полиције на 17-годишњег дечака.
Овог пута, Макрон ће са супругом Брижит допутовати у Берлин након путовања у Нову Каледонију.
Која ће бити најважнија питања на дневном реду?
Успон крајње деснице
Макрон ће у понедељак одржати говор о будућности Европе испред чувене Богородичине цркве у Дрездену која је обновљена након што је уништена у савезничком бомбардовању пред крај Другог светског рата.
Председник Француске ће, како се очекује, потегнути питање успона крајње деснице у Европи.
Судећи по анкетама, странка Национално окупљање његове супарнице Марин Ле Пен на путу је да победи његову партију на изборима у јуну.
Алтернатива за Немачку се такође пење испред Шолцових социјалдемократа.
Очекује се да ће АфД ове године остварити успех на изборима у источним државама Бранденбург, Тирингија и Саксонија.
Европска одбрана и однос са САД
Француска и Немачка су дуго биле у сукобу око питања европске одбране, усред сумње у Берлину да је Макронов поновљени позив на "стратешку аутономију" покушај да се подстакне производња у Француској и отуђење од САД.
Макрон је под притиском да испоручи помоћ Украјини пошто је раније ове године оставио отворена врата за слање копнених трупа.
Шолц је брзо и јавно одбацио ту идеју.
Макрон је критиковао први одговор Немачке на почетак сукоба у Украјини наводећи да је Берлин испрва предлагао да пошаље само "вреће за спавање и шлемове".
Париз се, такође, до сада уздржавао од подршке "Европском небеском штиту", пројекту који предводи Немачка, а подразумева антиракетни програм који укључује системе противваздушне одбране из неевропских земаља.