Узалуд су летос холандски фармери подсећали да производе храну, а не загађење, пошто је влада Холандије објавила да, у оквиру мера за смањење загађења заснованог на емитовању азота а које прописује ЕУ, планира да купи и затвори између две и три хиљаде фарми што се налазе у близини еколошки осетљивих области.
Министри су потврдили да ће фармерима бити понуђен уговор о откупу који износи "више од" сто одсто вредности њихове имовине, односно да ће добити понуду "знатно већу" од вредности фарме, преноси "Дач њуз".
За сада неће бити принудних откупа, али ако се овим мерама не одазове довољан број фармера, "с болом у срцу" мораћемо да пређемо спроведемо принудни откуп, рекла је министарка надлежна за теме "природе и нитрата" Кристијане ван дер Вал.
Одлука је донета упркос летошњим протестима тамошњих пољопривредника који су се бунили због владиног плана да смањи емисију азота за 50 одсто до 2030. године, што је подразумевало елиминацију чак трећине сточног фонда у тој земљи.
И тада је влада очекивала добровољни пристанак самих фармера, а онда их је на улице изашло чак 40.000 из свих делова земље. "Рат је почео, ми побеђујемо", писало је на једном од транспарената, а сада ће се рат очигледно наставити.
Око 11.000 холандских фарми обезбеђује поврће за већи део западне Европе, а више од половине холандске земље користи се за пољопривреду. Такође, Холандија је највећи европски произвођач меса.
Нема фармера – нема хране!
Све ово дешава се у тренутку када се свет приближава глобалној прехрамбеној кризи и када услед санкција уведених Русији влада несташица ђубрива, односно оно је све скупље.
Треба споменути и да је генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш раније ове године упозорио да се "свет убрзано приближава глобалној кризи хране" и да "постоји реална опасност од глади" а "следеће године може бити још и горе".
Шта заправо стоји иза свега прецизно је током протеста холандских фармера објаснио за "Спутњик" Александар Павић, политиколог и колумниста РТ Балкан.
"Исти центри воде рат против енергената усред енергетске кризе, против хране иако свету прети глад, против морала – све је то део исте агенде која се своди на борбу против самог човека“, рекао је Павић и додао да у суштини сукоба између пољопривредника и власти у Холандији стоји то што центрима моћи либералне западне елите не одговарају независни извори било чега, а фармери, земљорадници по својој природи су независни.
"Ако имате независни извор хране, теже ће бити успостављена контрола над вама. И обрнуто, ако без тога останете, лакше ће вам наметнути и вештачко месо, и инсекте, и све што пожеле", изјавио је Павић.
Иначе, правилима Европске уније утврђене су квоте емисија азота, те ће због тога сличне мере морати да предузму и Данска, Белгија и Немачка. "Гардијан" предвиђа да исто чека и Велику Британију која је пробила квоте на које се обавезала, а и у Сједињеним Државама земљорадници се стимулишу да не производе храну под образложењем да ће тако смањити утицај пољопривреде на животну средину. Додуше, у САД се одавно пропагира и једење буба јер ће прелазак с говедине, свињетине или пилетине на јестиве инсекте допринети очувању животне средине.
Лудачким планом мора бити обухваћен цео свет
Светски економски форум из Давоса још пре три године предложио је инсекте у склопу "прелаза на нови начин исхране", уз рачуницу да је "зрикавцима потребно 12 пута мање хране него стоци да би произвели једнаку количину протеина". А Бил Гејтс, главни заговорник зелене агенде, предлаже вештачке шницле будући да за њих није потребан сточни фонд, док истовремено постаје највећи власник обрадивог земљишта у Америци.
На Новом Зеланду на пример, чија је премијерка Џасинда Ардерн изашла из школе Светског економског форума, планирају да опорезују гасове који изазивају ефекат стаклене баште а које стварају животиње на фармама.
"Основни проблем са овим лудачким планом тоталне контроле, међутим, састоји се у томе што он може да функционише само ако је њиме обухваћен читав свет", закључује Александар Павић.