Кина је данас, на крају дводневног Трилатералног самита, одржаног током протекла два дана у Сеулу, позвала Јужну Кореју и Јапан да одбаце протекционизам и подрже глобализацију.
Кинески премијер Ли Ћијанг рекао је да три земље треба да виде једна другу као партнере и у контексту могућности за развој, известила је кинеска државна агенција Синхуа.
Ли је позвао на супротстављање претварању економских и трговинских питања у политичке игре или безбедносна питања, одбацивање протекционизма и противљење раздвајању или пресецању ланаца снабдевања, наводи Синхуа.
У исто време, Ли Ћијанг је јапанском премијеру Фумиу Кишиди рекао да Јапан на прави начин треба да се позабави питањем острва Тајван и осталим историјским питањима, као и да ради заједно са Кином на изградњи конструктивних и стабилних односа две земље који испуњавају захтеве нове ере.
Стога је порука Трилатералног самита у Сеулу јасна који је ове године одржан девети пут: Кина, Јужна Кореја и Јапан не треба да жртвују добросуседске односе због интереса САД.
Трилатералном самиту Кине, Јапана и Јужне Кореје присуствовали су кинески премијер Ли Ћианг, јапански премијер Фумио Кишида и јужнокорејски председник Јоон Сук-јеол.
Обнова сарадње после четири године
Обновљени самит Кине, Јужне Кореје и Јапана одржан је након паузе која је трајала више од четири године, узроковане пандемијом коронавируса и "другим разлозима".
Кровни механизам сарадње три земље установљен је 2011. године, с тим што су се прве идеје о трилатералној сарадњи и координацији Пекинга, Сеула и Токија појавиле још 1999. године.
Од тада до данас, током безмало четврт века, успостављено је седамдесетак механизама сарадње ових земаља на различитим нивоима, а обнова сарадње на високом нивоу долази у часу када се, након импресивног узлета протеклих деценија, њихова сарадња суочава са новим изазовима.
Сеул лане први пут забележио дефицит
Вредност трилатералне трговине Кине, Јужне Кореје и Јапана порасла је са 130 милијарди долара у 1999. на више од 710 милијарди долара у 2022. години, а удео ових земаља у глобалној економији повећан је са 17 одсто на 24 одсто.
Кина је већ две деценије највећи трговински партнер Јужној Кореји.
Упркос паду од 13,5 одсто на годишњем нивоу, вредност билатералне трговинске размене достигла је, према кинеским изворима, више од 310 милијарди долара током 2023. године, али је, у исто време, након дугог периода суфицита и уравнотеженог спољнотрговинског биланса са Кином, Јужна Кореја те године први пут забележила дефицит, што је тренд који се протегао и на ову годину.
Ваља се подсетити да је извоз Јужне Кореје у Кину током последњих скоро тридесет година растао по просечној стопи од преко десет одсто годишње.
Заштити безбедност, стабилност и напредак у Азији
На самиту се разговарало о плановима сарадње у области размене кадрова, економској и трговинској сарадњи, сарадњи у области науке и технологије, као и у у дигиталној трансформацији.
Кинески лист "Глобал тајмс" наводи да је Кина позвала Јапан и Јужну Кореју да заједно раде на заштити безбедности, стабилности и напретка у Азији.
Џанг Ђифенг, бивши потпредседник Института јапанских студија при Кинеској академији друштвених наука, у недељу је изјавио да је Јапан погођен геополитиком и да Токио "исувише пажљиво прати САД", што на крају доводи до чекања при улагању у Кину, што утиче на даље ширење билатералне трговине.
"У том случају, само САД побеђују, док Јапан сноси губитак", приметио је Џанг.
Регионална сарадња антиципира глобалне потресе
"Глобал тајмс" наводи да се под притиском одлука америчких Федералних резерви о каматним стопама, Јапан и Јужна Кореја суочавају са девалвационим притисцима на њихове националне валуте, али истиче да то, такође, доноси извесне предности њиховим производима приликом извоза у Кину.
"Истина је да се јапанске и јужнокорејске компаније селе у југоисточну Азију, а такође се придружују блоковима предвођеним САД, како би обуздали Кину у области вештачке интелигенције и производње полупроводника, тако да је важно да Кина побољша комуникацију са тим суседним земљама, како би спречила ризике од оштећења целог трилатералног механизма", преноси "Глобал тајмс".
"У последње време континуирана апресијација америчког долара довела је до огромне депресијације азијских валута, посебно вона и јена. Трилатерална финансијска сарадња може, у великој мери, да се носи са финансијским шоковима изван региона", преноси овај лист.
Дати предност сарадњи
Последњи састанак лидера Кине, Јужне Кореје и Јапана одржан је децембра 2019. године.
Тада је, због пандемије коронавируса и "других фактора", механизам стављен на неку врсту чекања, али су се услови за обнову трилатералне сарадње стекли поново.
"Глобал тајмс" наводи да су међу најважнијим разлозима за обнављање самита заједнички напори које су три земље уложиле у протеклој години.
"Од Међународног форума за трилатералну сарадњу одржаног јула прошле године, до састанка високих званичника трилатерале на нивоу заменика министра спољних послова, одржаног у Сеулу у септембру, постигнут је консензус о одржавању састанка лидера Кине, Јапана и Јужне Кореје у најраније погодно време. На трилатералном састанку министара иностраних послова Јапана, Кине и Јужне Кореје, у новембру, три стране су се сложиле да створе услове за састанак лидера и убрзају припреме за самит", наводи "Глобал тајмс".
Кина, Јужна Кореја и Јапан чине петину светског становништва
Кина, Јапан и Јужна Кореја чине двадесет одсто укупног светског становништва. Њихов комбиновани бруто домаћи производ (БДП) чини приближно двадесет пет процената укупног светског БДП-а.
"У садашњем контексту, у којем се регионална економија суочава са бројним ризицима и изазовима, али се нови обрасци и нови трендови и даље обликују, обновљена сарадња између Кине, Јапана и Јужне Кореје не само да ће улити више поверења у регионални просперитет и стабилност, већ ће створити нове тачке раста за регионални развој. На пример, Кина, Јапан и Јужна Кореја имају тржишне, финансијске и технолошке предности у области производње полупроводника. Сарадња три земље допринеће стабилности и развоју регионалног, па и глобалног ланца снабдевања индустрије полупроводника", наводи "Глобал тајмс", док портал "Бизнис Кореја" наводи да је Кина брзо сустигла Јужну Кореју у области производње полупроводника.
Истовремено, подсећа "Глобал тајмс", САД су последњих година енергично интервенисале у пословима североисточне Азије и изазивале конфронтацију међу регионалним таборима.
"Или су се у Јапану и Јужној Кореји придруживали разним затвореним и ексклузивним малим круговима, како би изградили 'мало двориште са високим зидовима' у области науке и технологије, или је повлачена идеолошка линија, промовишући реторику блоковске конфронтације: Кина, Русија и Северна Кореја против САД, Јапана и Јужне Кореје", наводи лист.
Нови "хладни рат" на Далеком истоку
"Ово не само да подрива однос Кине и Јапана и Јужне Кореје као блиских суседа и омета сарадњу Кине, Јапана и Јужне Кореје, већ изазива и 'нови хладни рат' у региону и погоршава регионалне безбедносне дилеме", подсећа "Глобал тајмс".
"Без сумње, историјска питања, као што су 'жене за утеху' (одбијање Јапана да сноси последице због масовног силовања жена у Кини и Јужној Кореји током Другог светског рата) и територијални спорови, као и безбедносни фактори као што је (инсталирање америчког ракетног система) ТХААД, допринели су недостатку политичког поверења због недовољног међусобног разумевања", наводи "Глобал тајмс".
"Међутим, дубљи разлог може бити у когнитивном неусклађењу Јапана и Јужне Кореје које произилази из свеобухватног развоја Кине. Када то придодамо повећаном америчком обуздавању Кине, то је отежало независну и аутономну кинеску политику према двема земљама. Као резултат тога, Јапан и Јужна Кореја су се суочавали са понављајућим 'дилемама избора' у вези са сарадњом Кине, Јапана и Јужне Кореје. У ствари, њихов недавни проактивни став о састанцима лидера садржи намерно стратегијско прилагођавање, настојећи да поправи своје односе са Кином оштећене претходним претераним 'проамеричким' ставовима", навео је "Глобал тајмс".