Европа се окреће удесно: Како ће се то одразити на трговинску политику ЕУ

Окретање Европе ка десници одразиће се и на трговинску политику ЕУ.

Анкета "Политика" показала је да ће десничарски Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), крајње десничарски Идентитет и демократија (ИД) и друге странке на том крају спектра освојити 166 од 720 посланичких места на европским изборима следећег месеца – што им даје критичну масу у политичкој дебати.

Бриселски портал издвојио је пет "горућих" тема у измењеном политичком пејзажу Европе.

Меркосур

Да ли ЕУ треба да закључи свој трговински споразум са јужноамеричким блоком земаља Меркосура биће једна од главних тема новог сазива.

Противници (Француска је најгласнији) тврде да би то отворило тржиште ЕУ преобиљу говедине из Бразила и Аргентине.

Док се левица и Зелени противе споразуму из еколошких разлога – тврде да постоји ризик од крчења шума Амазоније – посланици ИД желе да се пољопривредна роба у потпуности искључи из трговинских споразума.

У парламенту који је више десничарски, споразум би могао да наиђе на веће противљење – иако је група Европске народне партије десног центра (ЕПП) генерално за. Највеће борбе ће се, међутим, водити између престоница.

Кина

Тензије између ЕУ и Кине сада су достигле тачку кључања и посланици се, генерално, слажу да је потребна снажнија акција против Пекинга и његових трговинских пракси.

Не очекује се да ће се став новог парламента о Кини драстично променити. Десничарске странке традиционално желе да одрже пријатељске пословне везе – иако ЕЦР, у свом манифесту, позива на смањење ризика и "чврст приступ" према Кини. Остаје да се види да ли ће мађарски премијер Виктор Орбан (кључни савезник Пекинга) навести независне посланике у Европском парламенту да се придруже једној од група крајње деснице.

Нови председник САД

Европа дрхти од другог повратка Доналда Трампа у Белу кућу, али постоји консензус да амерички председнички избори неће много утицати на трансатлантске трговинске односе.

Иако је Трамп запретио да ће увести увозне таксе, његова политика је мање-више у складу са Бајденовом.

"Трамп или Бајден, нема разлике, обојица су увредљиви и гледају своје интересе. Али ми у ЕУ, у нашој лажној наивности, желимо да се догма поштује", рекао је француски левичар Емануел Морел, мислећи на приврженост ЕУ правилима Светске трговинске организације.

Уколико се Парламент помери удесно, кључно питање ће бити колико се Вашингтон може сматрати савезником – док га ЕЦР и ЕПП сматрају за партнера, ИД европосланици га виде као конкурента ЕУ.

Ефекат брегзита

Након што су приметили да правила која регулишу огромно унутрашње тржиште блока имају утицај на глобалну политику, и Европска комисија и Парламент усвојили су закон који покушава да максимално искористи овај такозвани "ефекат Брисела".

Међутим, остатак света више не верује да нова правила неће променити понашање ЕУ. Трговински партнери ЕУ критиковали су законе о окончању или обуздавању увоза који је повезан са крчењем шума, присилним радом, праћењем ланца снабдевања и емисијом угљеника.

Трговина у ери климатских промена

Обезбеђивање да пословања са остатком света долазе са "зеленом ценом" сада је кључни елемент трговинске политике Брисела. Али политичари су у сукобу око тога колику би важну улогу требало да имају одредбе о одрживости у трговинским споразумима – и да ли повећање трговинских токова у ери климатских промена уопште има смисла.

Док се мејнстрим десни центар и леви центар генерално слажу да велики споразуми о слободној трговини који обухватају читав свет треба да се користе за подстицање климатских акција, посланици из ИД групе и из левице залажу се за локализацију трговине, тврдећи да би ЕУ требало више да се фокусира на своје непосредне суседе.