"Телеграф": Запад је потпуно неспреман за следећи мајсторски потез Си Ђинпинга

Кинеска народноослободилачка армија прошле недеље је покренула серију војних вежби око Тајвана, баш на време за инаугурацију тајванског председника Лај Чинг-Теа.

САД су одмах појуриле да обећају Тајвану помоћ и подршку, а Мајкл Мекол, председник Комитета за спољне послове Представничког дома позвао је Конгрес да убрза пошиљке оружја на острво.

Проблем је, пише "Телеграф", што је претпоставка да ће потенцијални кинески напад на Тајван бити инвазија.

Последњи догађаји указују да то заправо уопште није стратегија Пекинга. Атлантски савет је прошле године објавио извештај у коме наводи (и пружа доказе) да је највероватнија стратегија заправо блокада острва.

У извештају се наводи да је "поморска блокада стратешки најизводљивија акција за кинеску војску", а да је "Тајван јединствено рањив на блокаду".

Упркос томе што има 21. највећи светски БДП, Тајван je шести "прималац" контејнерских бродова. Ово наглашава колико је острво зависно од трговине. Скоро 98 посто тајванских енергената се увози, а у извештају "Атлантског савета" се наводи да би у случају блокаде острво имало нафте за само 146 дана, угља за 39 дана и 11 дана природног гаса.

У таквом сценарију, САД и њихови савезници би се суочили са суморним избором: или дозволити Кинезима да изгладњују Тајванце или да пошаљу западне морнарице да разбију блокаду.

Ово не би био лак задатак с обзиром на то да западне морнарице нису биле у стању да поново отворе Црвено море против далеко инфериорних сила.

Таква акција би могла да изазове директну војну конфронтацију са Кином, која би била економски катастрофална. Према једној студији, сукоб са Кином би  срезао најмање 10 одсто глобалног БДП-а.

Западни економски ланци снабдевања се ослањају на Кину. Без приступа кинеској роби и добрима, западне економије би се зауставиле. Резултат би биле озбиљне несташице и неконтролисана инфлација.

Западни лидери ће зато морати веома пажљиво да размотре дипломатско управљање ситуацијом у Јужном кинеском мору. У интересу свих је да се осигура да ситуација не измакне даље контроли, закључује "Телеграф".