Изборни манифести европских партија: Да се испуни обећање Србији, али и Приштина да постане кандидат

Многе европске политичке партије, уочи избора за Европски парламент наредне недеље, подржале су у начелу у својим изборним манифестима проширење ЕУ на Западни Балкан, а већина њих инсистира и на питањима одбране и безбедности ЕУ, укључујући на ширењу НАТО, као и на економским питањима и климатским променама.

Европска народна партија (ЕПП), странка Урсуле фон дер Лајен, традиционално највећа политичка групација у ЕП, навела је у свом изборном манифесту да стоји уз своја обећања о придруживању кандидата ЕУ и стратегији проширења окренутој ка будућности за Западни Балкан, као и за Украјину, Молдавију и Грузију.

Истовремено наводи да свака земља кандидат мора да буде спремна за чланство у ЕУ и препоручује да се, у међувремену, предузму међукораци и успостави ближа сарадња како би кандидати били у најбољој позицији да се придруже ЕУ.

Како је десница постала популарна међу младим Европљанима

ЕПП сматра и да би све државе кандидати требало да буду обавезане истим правилима на свом путу ка пуноправном чланству и указује на значај испуњавања Копенхашких критеријума и оцењивања сваког кандидата на основу заслуга, поштовања демократских институција, владавине права и заштите људских права, као и добросуседских односа са свим државама чланицама ЕУ.

Уз то, ова политичка групација десног центра залаже се за проширење НАТО и успостављање функције комесара за безбедност и одбрану, као и на снажну Европу која штити своје границе и бори се против илегалних миграција.

Заговара и подршку Украјини, као и продубљивање европског јединственог тржишта и ширење партнерстава у слободној трговини.

Зелени за Приштину у ЕУ

Европска партија зелених, партија Аналене Бебок у манифесту напомиње да проширење ЕУ представља "најбољу перспективу за трајни мир и безбедност у Европи и поручује да "све европске државе које теже да буду део ЕУ, или да се поново придруже Унији, и које деле наше вредности, морају да буду добродошле на путу ка чланству у ЕУ и да им се пружи сва подршка која им је потребна да испуне критеријуме".

Наводе и да ЕУ мора да испуни обећања државама кандидатима, међу којима је и Србија, али и да подржавају напоре Приштине да постане кандидат за чланство у ЕУ.

"Подржаћемо ове земље на њиховом путу да испуне Копенхашке критеријуме, они који се тичу демократије и владавине права морају се третирати као приоритет. Приступ јединственом тржишту и буџету ЕУ захтева испуњавање ових критеријума и напредак у процесу мора бити заснован на заслугама", поручују Зелени.

Партија европских социјалиста (ПЕС), која је део политичке групације Прогресивне алијансе социјалиста и демократа у ЕП, тренутно друге по снази у ЕП, поручује у свом изворном манифесту да ће спровести ефикасну политику проширења, почевши од Западног Балкана, "инсистирајући да све земље кандидати испуне све критеријуме за приступање".

"Проширење мора да иде руку под руку са озбиљном проценом тога које су реформе архитектуре ЕУ потребне, за ефикаснију и више демократску Европу, која је транспарентнија и ближе својим грађанима. На основу тога, искористићемо наредни парламентарни мандат да ојачамо капацитет ЕУ да делује у проширеној Унији, уз циљане промене уговора", наводи ПЕС.

Ова странка залаже се и за Европу засновану на, између осталог, правима на квалитетна радна места са правичним зарадама, снажну и компетитивну европску економију, Европу која штити грађане од високих трошкова живота, феминистичку и стратешки независну Европу која брани своју слободу, безбедност и територијални интегритет, као и на Европу засновану на новом Зеленом и друштвеном договору за "праведну транзицију са чистом, безбедном и приступачном енергијом".

Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ), који у ЕП припада посланичкој групацији "Обновимо Европу", оцењује да је проширење "алат за реформе и безбедност" и поручује да је АЛДЕ посвећена "политици отворених врата за европске државе које испуњавају критеријуме из Копенхагена", као и да ће се постарати да ЕУ шаље "снажне сигнале да испуњавање критеријума и референтних достигнућа доноси опипљиве резултате".

Усвојен ЕУ План раста за Западни Балкан: За Србију и "Косово" услов више од осталих да добију новац

Наводе да је њихова амбиција да осигурају да Западни Балкан, као и Молдавија, Грузија и Украјина, "буду спремни да испуне све приступне критеријуме до 2029", али напомињу и да је за чланство у ЕУ, поред испуњавања критеријума из Копенхагена, потребно усаглашавање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Траже и да се ЕУ припреми за даље проширење, да се реформише процедура доношења одлука у ЕУ, као и буџет ЕУ како би био спреман да "апсорбује финансијске последице проширења".

АЛДЕ је позвала и на проширење паневропских одбрамбених капацитета и, као и ЕПП, на успостављање европског комесара за одбрану и пружање помоћи Украјини у рату.

Наводи и да је посвећена слободној трговини и продубљивању јединственог тржишта, инвестирању у вештине и одрживе технологије ради стварања радних места, као очувању индивидуалних слобода и реформама.

Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), благо евроскептична партија, наводи да ће размотрити даље проширење ЕУ "на стратешки важне државе, на основу заслуга и испуњавања критеријума из Копенхагена".

Ипак, напомиње да је "кључно да ЕУ не искористи ову прилику да прошири своја овлашћења" и наводи да ће ЕЦР "категорички одбацити свако аутоматско продубљивање политичке интеграције ЕУ као директан резултат проширења".

Странка позива на реформу ЕУ кроз јачање ауторитета самих држава чланица, против је гласања квалификованом већином, а иако прихвата сарадњу ЕУ и НАТО, тврди да "одбрана и војна спремност треба да остану прерогатив држава чланица".

Друга евроскептична странка и партија крајње деснице Идентитет и демократија (ИД), како је објавио Парламент магазин позивајући се на њеног портпарола, није усвојила изборни манифест и уместо тога подржава платформе релевантних националних партија у државама чланицама, међу којима су италијанска Лига, француско Национално окупљање и Алтернативу за Немачку (АфД).

Лидерка Националног окупљања Марине ле Пен позвала је земље чланице да "врате моћ коју им је ЕУ конфисковала", док је Лига лобирала за "више Италије, мање Европе".

Левица против ширења НАТО

Партија европске левице у предизборном манифесту наводи да је ЕУ поставила јасне критеријуме за своју политику проширења "који не смеју да буду разводњени" и у том контексту наводи да државе могу да постану чланице ЕУ уколико поштују људска права, владавину права и друштвена и политичка права свог становништва, укључујући мањина.

Истовремено наводи да проширење не сме да буде инструмент за продубљивање раскола унутар Европе и повећање војних тензија, као и да оно не сме земљама приступницама да додељује улогу добављача јефтиних сировина, пољопривредних производа и јефтине радне снаге.

"То није добро ни за радне људе у земљама приступницама нити за оне у државама чланицама. Насупрот томе, мора се фокусирати на очување демократије и владавине права и јачање друштвене кохезије у земљама кандидатима и државама чланицама", поручује левица.

Левица у програму истиче улогу ЕУ као миротворца, залаже се за мировне преговоре између Русије и Украјине и санкције против Израела због рата у Гази, а, за разлику од већине других странака, противи се даљем ширењу НАТО-а као средству "за супротстављање руској агресији", уз оцену да су "ратови и глобална трка у наоружању кључни фактори који утичу на еколошку кризу".