Свет

Још један живописни латиноамерички лидер: Какве везе има Бугарска с новом председницом Мексика

Како је "хладна и бездушна" добитница Нобелове награде и унука јеврејских имиграната постала прва председница Мексика
Још један живописни латиноамерички лидер: Какве везе има Бугарска с новом председницом Мексика© РТ Балкан/Getty Images/Peter Szera - stock.adobe.com

Две јеврејске породице, Ашкенази из Литваније и Сефарди из Бугарске, средином прошлог века побегле су од ратова и прогона у Мексико, ни не слутећи да ће управо њихова унука пар деценија касније постати прва жена у историји на челу те државе. 

Кандидат мексичке владајуће партије Морена, научница и бивша градоначелница Мексико Ситија Клаудија Шејнбаум (62) освојила је више од 50 одсто гласова и тако наследила свог ментора, одлазећег председника Мексика Андреса Мануела Лопеза Обрадора.

Клаудија, како је једноставно зову мексички бирачи, долази из јеврејске породице научника и по образовању је физичар, а специјализовала се за питања животне средине на докторским студијама у Калифорнији.

Политиком је почела да се бави још као студенткиња у оквиру студентских протеста у Мексику шездесетих година, а медији је описују као "посвећену левичарку, познату по томе што у тренуцима кризе уме да задржи хладну главу". 

Иако су поједини опозиционари, попут бившег председника Мексика Висентеа Фокса тврдили да је Клаудија "јевреска Бугарка" и странац, она је избегавала да говори о свом пореклу и истицала је да је у "потпуности Мексиканка".

Њено верско (не)опредељење је, међутим, била тема у току кампање, пре свега када је Клаудијина главна ривалка, бивша сенаторка из Странке националне акције Чочитле Галвез (која је иначе староседелачког порекла), у току дебате показала фотографију Шејнбаумове у сукњи на којој је се налази католичка икона Девице из Гвадалупеа.

"Имате право да не верујете у Бога, то је лична ствар, али немате право да користите веру Мексиканаца за политички опортунизам. То је лицемерје", рекла је Галвез која је у својој кампањи истицала своју посвећеност католичанству.  

Галвез је у току кампање Клаудију називала "леденом дамом", оптужујући је да је "хладна и бездушна", на шта будућа председница Мексика никада није одговарала.

Шејнбаум такође ретко прича о свом приватном животу. 

Кад год би је новинари упитали да прокоментарише то што је са тимом истраживача климе добила Нобелову награду, она би помињала колико је других људи заслужно и укључено у наведени пројекат, писао је "Њујорк тајмс".

Будући да је бивша балерина, Клаудија за себе наводи да је "дисциплинована" и "перфекциониста", а њени запослени су истицали да је "темпераментна шефица која код њих у исти мах изазива и страх и дивљење".

По узору на Обрадора, који је говорио да је најбоља стратегија спољне политике добра унутрашња, очекује се да ће Клаудија наставити да се фокусира на питања сузбијања криминала, побољшање економије и друштвеног благостања. 

Нова председница Мексика није често говорила о спољнополитичким питањима, а иако је Јеврејка, њен однос према Израелу је, како је оценила "Ал Џазира" уочи избора - амбивалентан. Ипак, "Тајмс оф Израел" је подсетио да је Клаудија још 2009. осудила потезе Владе Израела према палестинским цивилима.  

"Због мог јеврејског порекла, због моје љубави према Мексику и зато што се осећам као грађанин света, са милионима делим жељу за правдом, једнакошћу, братством и миром. Ниједан разлог не оправдава убиство палестинских цивила", писала је Клаудија.

Након 7. октобра 2023. се, међутим, није експлицитно изјашњавала о сукобу.

Обрадор је, са друге стране, задржао прилично неутралан став.

"Мексико не жели рат. Ми смо пацифисти и не желимо да било ко изгуби живот, било да је Израелац или Палестинац", поручио је одлазећи председник у октобру прошле године.

Иако Клаудија Шејнбаум наслеђује велики број унутрашњих проблема у све настабилнијој међународној ситуацији, највећи изазов ће јој бити да изађе из сенке свог ментора и покаже да је "више од Обрадоровог пиона", наводе аналитичари широм света.

Подсећамо, у Мексику су јуче одржани председнички, парламентарни и локални избори, а право гласа имало је чак 100 милиона људи. 

Овогодишњи избори су највећи, али и најкрвавији у историји, будући да је званично више од 20 локалних кандидата убијено широм Мексика, а поједини подаци показују да је укупан број убијених заправо 37.

image