Министри спољних послова чланица НАТО-а окупили су се ове недеље на неформалном састанку у Прагу како би разговарали о питањима која се налазе на дневном реду Алијансе.
Састанак је својеврсна припрема за самит НАТО-а који ће се одржати у Вашингтону од 9. до 11. јула, а једна од тема која већ неко време провејава међу њима је и ко би могао да буде наследник Јенса Столтенберга на позицији генералног секретара НАТО алијансе.
Он је иначе на овој позицији од 2014. године и већ је имао четири продужења мандата. Једном је чак од њега тражено да остане на овој позицији и то након што је већ био прихватио посао шефа Централне банке Норвешке, подсећа "Еуроњуз".
Није ни чудо што нико није желео да замени Столтенберга у време које је, између осталог, обележило прекид односа са Русијом и дубокосежне трансатлантске тензије с бившим америчким председником Доналдом Трампом. Столтенберг је чак добио и надимак "Трампов шаптач" због своје способности да укроти републиканца, пише "Дојче веле".
Мало пре него што је портпаролка Алијансе Оана Лунгеску саопштила да ће Столтенберг дефинитивно напустити позицију у октобру, немачки лист "Велт" пренео је да су земље чланице хтеле Столтенбергу да пруже прилику да буде на челу за 75. годишњицу у Вашингтону 2024, али по свој прилици до тога неће доћи.
"То су најмање транспарентни од свих избора, и догађају се кроз консултације између моћних нација", рекао је раније један европски дипломата за "Форин полиси" (ФП) говорећи о процесу селекције генералног секретара НАТО-а.
Како изгледа пут до једне од најпрестижнијих функција на свету
Процес избора његовог наследника, међутим, све је само не једноставан. Позиција генералног секретара НАТО-а је једна од најпрестижнијих на свету, али за њу не постоји тачан попис послова, као и листа потребних квалификација. Ко жели ту позицију, неће бити позван на разговор и не треба да буде превише сигуран да ће је добити.
Генерални секретар НАТО-а се бира консензусом чланица војног савеза.
Историјски гледано је то увек био неко ко делује као портпарол и регрутује међународно особље, пише "Еуроњуз".
По дугогодишњој традицији која је сада мање-више формализована, посао обавља висока европска политичка личност, а уобичајено трајање мандата је четири године.
У пракси се селекција за ту улогу одвија неформалним дипломатским каналима – али није лако пронаћи кандидата који је прихватљив за сва 32 савезника.
Обично, Вашингтон нема кандидата у трци за генералног секретара. Такође, ФП оцењује и да је мало вероватно како ће Немачка и Француска истаћи своје кандидате јер су обе земље покушале мало након почетка сукоба у Украјини да дипломатским каналима реше ситуацију, па од тада пажљиво балансирају ставове.
Ако изузмемо САД, Немачку и Француску, онда у трци за генералног секретара НАТО имамо кандидате из Велике Британије, скандинавских земаља, Италије или источне Европе.
Као могућа земља из које би дошао генерални секретар НАТО помиње се Канада, чији је главни аргумент географска удаљеност од "жаришта".
Многа имена у игри
Многа имена око питања наследника Столтенберга била су и игри и провлачила се. Неки се стојички и даље налазе на том списку, док су неки нестали. Раније су фаворити били премијерка Данске Мете Фредериксен и бивши британски министар одбране Бен Волас, њих је наводно подржао и амерички председник, али се након тога, без додатних објашњења, повукли из трке.
Сада су отворено у трци естонска премијерка Каја Калас, летонски министар спољних послова Кришјанис Каринш и одлазећи холандски премијер Марк Руте.
Према писању "Еуроњуза" Руте је један од водећих на овој листи. Његова кандидатура је до сада добила подршку 29 од 32 чланице Алијансе, укључујући најутицајнију, САД.
После вишемесечних постизборних преговора између четири коалициона партнера, чини се да ће бивши шеф холандске обавештајне агенције Дик Шуф бити именован за следећег холандског премијера, што даље значи да би Руте могао да се повуче за неколико недеља.