Свет
Избори за Европски парламент од 6. до 9. јуна, следи избор председника Европске комисије
Парламент бира председника Европске комисије апсолутном већином током тајног гласања. Ако кандидат не добије потребну већину, лидери ЕУ ће морати да предложе новог кандидата у року од месец дана, након чега ће ЕП гласати о новом кандидату
Избори за Европски парламент (ЕП) одржавају се од 6. до 9. јуна, а први задатак нових 720 посланика биће да изаберу председника, а потом и председника Европске комисије и цео њен састав.
У ЕУ месецима трају спекулације о томе ко ће заузети највише позиције, односно ко ће бити нови председници Европске комисије, Европског савета и Европског парламента, као и ко ће бити нови високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност.
Новоизабрани посланици ће првобитно, након избора за ЕП на којима се надмећу националне политичке странке, формирати политичке групације на основу заједничких политичких уверења. Свака политичка групација у ЕП мора да има најмање 23 посланика из седам земаља ЕУ.
Европски лидери ће, окупљени у Европском савету, имати неформалан самит 17. јуна, а затим и формалан самит од 27. до 28. јуна, на којем ће настојати да се договоре око највиших функција у ЕУ, укључујући око председника Европске комисије и Европског савета, као и око високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност.
Новог председника Комисије Европском парламенту мора да предложи Европски савет, односно шефови држава и влада ЕУ, квалификованом већином, а требало би да том приликом узму у обзир исход избора за ЕП.
Уколико Европска народна партија (ЕПП) десног центра остане највећа групација у ЕП, моћи ће да предложи своју водећу кандидаткињу за председника Комисије и актуелну председницу Урсулу фон дер Лајен за други мандат.
Међутим, лидери ЕУ могли би да заобиђу Фон дер Лајенову, имајући у виду да су приликом њеног избора 2019. године одступили од система водећих кандидата и уместо Манфреда Вебера као водећег кандидата ЕПП изабрали Фон дер Лајенову, преноси Танјуг.
Након самита Европског савета, од 16. до 19. јула биће одржана прва седница новог сазива Европског парламента, на којој ће посланици имати задатак да, између осталог, изаберу председника парламента.
Према наводима "Политика", одлазећа председница парламента Роберта Метсола очекује нови двоипогодишњи мандат, а могуће је да ће се постићи договор да након ње члан социјалиста и демократа преузме руковођење ЕП 2026. године.
Парламент би у јулу требало да закаже и гласање за потврду кандидата Европског савета за председника Европске комисије.
Према наводима "Политика", политичке групације Зелених, Социјалиста и демократа и Обновимо Европу желе да закажу гласање током пленарне седнице у јулу како би десничарима, за које се очекује да ће остварити значајан успех на изборима, оставили мање времена да утичу на Фон дер Лајен или другог кандидата, уместо да чекају до наредне седнице у септембру.
Парламент бира председника Европске комисије апсолутном већином током тајног гласања. Ако кандидат не добије потребну већину, лидери ЕУ ће морати да предложе новог кандидата у року од месец дана, након чега ће ЕП гласати о новом кандидату.
Новоименовани председник Европске комисије и земље чланице ЕУ накнадно ће предложити кандидате за нове комесаре. Свака земља добија по један портфељ.
ЕП ће организовати саслушања кандидата за комесара како би посланици из релевантних скупштинских одбора могли да процене њихову подобност за своје предложене ресоре.
Често се дешава да најмање један комесар падне на тесту, након чега његова земља мора да пошаље новог кандидата у Брисел.
Неки од комесара могли би да буду унапред одређени, јер ће лидери из утицајнијих земаља, попут Француске и Италије, тражити гаранције од председника Европске комисије у замену за њихову подршку.
Фон дер Лајеновој је, да би била поново изабрана, потребно да добије подршку најмање 361 од 720 посланика.
Један од 27 комесара врши функцију потпредседника Комисије и високог представника за спољну политику и безбедност, а тренутно је то Шпанац Жозеп Борељ. Његову замену прво треба да предложи Европски савет квалификованом већином, а затим је потребна сагласност председника Комисије.
Процес у Европском парламенту завршиће се пленарним гласањем, које се очекује на јесен, а током којег ће посланици морати да одлуче да ли ће одобрити састав Европске комисије у целини.
Новог председника Европског савета, који ће наследити Шарла Мишела на тој функцији, бирају његови чланови, тачније шефови држава и влада ЕУ, квалификованом већином.
Он би требало да преузме функцију 1. децембра.
