Свет
Геополитички земљотрес: Турска хоће у БРИКС; Како ће НАТО реаговати?
Турска је прва НАТО чланица која је јасно изразила жељу да уђе у економски блок у којем су Русија и Кина. Поставља се питање - на какве ће препреке Турска наћи на том путу?
То што је министар спољних послова Турске Хакан Фидан јуче у Пекингу поручио да је Анкара заинтересована за чланство у БРИКС-у можда је изненадило појединце на међународној сцени, али свакако не и сâме Турке.
"Наиме, 80 одсто турске популације жели јаче стратешке односе са Русијом. Исти толики проценат сматра Америку непријатељском земљом", каже за РТ Балкан Бојан Будимац, новинар и аналитичар који у Турској живи више од 20 година.
Док интересовања за чланство у БРИКС-у у последње време не мањка, посебно откако су се у организацију званично учланили Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и УАЕ почетком ове године, посебно је занимљиво што је Турска прва НАТО чланица која је тако нешто и саопштила.
Ни то, међутим, не би требало да чуди, имајући у виду расположење Турака у односу на НАТО, али и тренутно стање алијансе, како оцењују наши саговорници.
Поврх тога, и Будимац и професор геополитике на Факултету политичких наука Универзитета у Београду Срђан Перишић истичу да су ресуверенизација и захладњење односа са Западом трендови који се у Турској одвијају већ годинама, а посебно од неуспелог покушаја државног удара 2016. године, када су, како каже Перишић, Ердогана "практично спасили Русија и руске обавештајне службе".
"РТ на енглеском језику је објавио интервју са лидером партије Ватан, Догуом Перинчеком под насловом, 'Ми смо у опасности због чланства у НАТО-у'. То је маргинална партија, али Ердоган, што се каже, 'има уво' за Перинчека... То је, за сада, једина анти-НАТО партија, али се такво расположење овде може опипати", истиче Будимац.
Он додаје да је "чињеница да НАТО не сматра Турску једнаком", али и да САД, као предводници алијансе, раде против интереса Анкаре, на пример подржавајући Курде на северу Сирије. Ипак, Будимац напомиње да не треба очекивати да ће се жеље Турске остварити у најкраћем временском року.
"Мислим да је то за сада на дугом штапу; неће се десити ове или следеће године. Међутим, верујем да хоће негде до краја Ердогановог мандата; да ће се до тада и НАТО распасти, или барем да Турска више неће бити у њему", сматра наш саговорник.
Перишић каже за РТ Балкан да су изјаве шефа турске дипломатије "потврда да моћ Запада опада".
"Турска (овим потезом) целом свету потврђује да се све креће ка стварању једног новог светског поретка, који је супротан жељама и политикама Запада", каже Перишић.
Последице седења на две столице
Међутим, оба наша саговорника напомињу да потенцијално учлањивање Турске у БРИКС неће проћи без изазова за Анкару који би дошли како са Запада, тако и са Истока.
Перишић сматра да је позиција Турске утолико компликованија пошто се Анкара више окренула ка Вашингтону након разорних прошлогодишњих земљотреса и усред "готово троцифрене" стопе инфлације.
Уколико би Турска начинила практичне кораке ка чланству у БРИКС-у, Перишић очекује да би САД могле да искористе "полуге унутар земље" у виду, између осталог, "опозиционих прозападних партија", како би дестабилизовали земљу.
Са друге стране, наш саговорник очекује да ће чланице БРИКС-а, превасходно Русија и Кина, најпре подржати иницијативу Турске, уколико се она узме маха, али да би могле имати и конкретнијих захтева.
"Касније, ако дође до реализације, јасно ће ставити до знања да Турска не може да игра мало на Исток, мало на Запад, већ се мора јасније определити", сматра Перишић.
