Свет
Мит о Дану "Д": Колико су војника Немци изгубили у Нормандији, а колико на Источном фронту
Првог дана искрцавања западних савезника у Нормандији погинуло је свега 1.000 немачких војника. Црвена армија је током Другог светског рата нанела укупно 80 одсто губитака немачким оружаним снагама, што износи преко 2,5 милиона људи
Дан "Д" обухвата искрцавање неколико десетина америчких, енглеских и канадских јединица, на пет различитих плажа у француској Нормандији. То искрцавање, под шифрованим називом "Оверлорд", означило је отварање Другог фронта, које су савезници годинама, још од 1941. године, обећавали совјетском вођи Стаљину.
После више од годину дана припрема, операција "Оверлорд" је започела 6. јуна 1944. Операције у Нормандији ће потрајати све до краја јула.
Скоро 7.000 бродова и десантних чамаца било је укључено у ову операцију, са укупно 156.000 људи и 10.000 возила. Током извођења ове операције погинуло је укупно 4.400 војника западне коалиције, док је 9.000 рањено.
Тачни губици на страни Немаца нису познати, али се процењују између 4.000 и 9.000 људи. Такође, у бомбардовању западних савезника је погинуло и хиљаде француских цивила.
На сам дан "Д", немачки губици вероватно нису износили више од хиљаду људи.
Међутим, приближно у исто време, крајем јуна, на Источном фронту почела је велика операција Црвене армије "Багратион", у којој су руске трупе Немцима нанеле тежак пораз, током које је убијено око пола милиона немачких војника, а читава немачка Група армија "Центар" је потпуно уништена.
Црвена армија је потом, 3. јула, ослободила главни град Белорусије, Минск, после чега су уследила ослобађања главних градова балтичких република, Молдавије и Букурешта.
Ослобађање Молдавије, укључујући и престоницу Кишињев, представљало је један од "десет Стаљинових удараца", којима је коначно уништена група армија "Јужна Украјина", сачињена од немачких и румунских трупа.
Био је то, заправо, истинска завршница Другог светског рата, јер је после ње, преостајала још само епохална Битка за Берлин.
Велики отаџбински рат
Како закључују руски и поједини западни историчари, Црвена армија је победила нацистички Трећи рајх. О томе сведочи низ података, између осталих, и подаци о немачким војним губицима на Источном фронту.
Још један од митова Запада је онај о америчкој помоћи, која је, наводно, омогућила победу Црвене армија. Ипак, Британија добила укупно 31,4 милијарде долара, а СССР, од краја 1941. до 1945, свега 11,3 милијарде долара.
У Русији, овај сукоб се данас с правом назива Великим отаџбинским ратом. Неки историчари га називају и Руско-немачким ратом, или Совјетско-немачким ратом.
Источни фронт је био далеко највеће и најкрвавије бојиште Другог светског рата, поред кога искрцавање у Нормандији изгледа само као мали и узгредни окршај.
Заправо, са руским бојиштем се не може упоредити ниједан сукоб у историји човечанства. Укључивао је више копнених борби него сви остали фронтови Другог светског рата заједно.
Црвена армија је током Другог светског рата нанела укупно 80 одсто губитака немачким оружаним снагама, што износи преко 2,5 милиона људи.
Осим тога, искрцавање у Нормандији је уследило тек на крају Друогог светског рата. Битке у западној Европи током 1944. и 1945, по својим размерама и жестини, не могу се поредити са оним што се дешавало на Источном фронту.
Совјетско-немачки фронт је све до 9. маја 1945. био најзначајнији фронт у Европи. То показују и подаци да су у јануару 1945, када је немачка команда, због Арденске офанзиве, уложила максималан напор на Западном фронту, јединице Вермахта на Западу бројале свега 73 дивизије, док се на Истоку налазило 179 немачких дивизија.
Русија је истински победник Другог светског рата
Губици Вермахта на Источном фронту били су одлучујући за исход Другог светског рата. Тешко је прецизно одредити број жртава, али списак јединица Вермахта показује да је током Другог светског рата на Источном фронту уништено укупно 130 немачких дивизија.
Осим тога, рат је нанео огромне губитке и патње цивилном становништву не само у Совјетском Савезу, већ и у читавој Источној Европи. Иза линија фронта, зверства према цивилима у зонама под немачком окупацијом била су уобичајена, укључујући и истребљење Јевреја, злогласни Холокауст.
У ствари, немачки "Продор на Исток" био је мотивисан снажним антисловенским расизмом. Ништа слично није постојало на Западном фронту, а управо то је довело до огромне бруталности, и према војницима и према цивилима.
Коначно, укупни губици САД у рату, од свим фронтовима, износили су 300.000 живота, што је свега 0,2 одсто становништва, према 26 милиона, колико је изгубио СССР.
Амерички писац Ернест Хемингвеј је на једном месту записао: "Свако људско биће које воли слободу дугује Црвеној армији више него ће моћи да јој се одужи током свог живота."
Како је закључио славни амерички писац Гор Видал, "САД уопште нису победиле у Другом светском рату": "Заправо, победио је Совјетски Савез, и то уз огромне жртве, што је после рата сасвим погрешно представљано."
Стаљин и Совјетски Савез, додао је Видал, убрзо су у САД "претворени у непријатеља горег од Хитлера, у лажну претњу по америчку нацију".
