Свет
Почели избори за Европски парламент: Од еколошких активиста до десничара
Избори изазивају велику пажњу јавности, пре свега због тога што се очекује заокрет удесно у новом сазиву ЕП након успона десничарских странака последњих година широм Европе
У Холандији су у 7.30 часова отворена бирачка места, а грађани ће до 21 час моћи да гласају за Европски парламент.
Поједина гласачка места отворена су у поноћ, попут града Кастрикума, док је у граду Алмере омогућено гласање на станици у шест часова ујутру, преноси холандски јавни сервис НОС.
Холандија је прва од 27 држава чланица која гласа за Европски парламент.
На изборима ће бити изабрано укупно 720 посланика у Европском парламенту.
Већина других држава чланица изаћи ће на биралишта у недељу.
Око 373 милиона грађана Европске уније из 27 земаља моћи ће ове недеље да гласа на изборима за Европски парламент и тако обликује правац којим ће се ЕУ кретати у наредних пет година.
Мада избори званично трају од данас, 6. јуна, па до 9. јуна, Естонци су могли већ од понедељка, 3. јуна, да искористе своје бирачко право, а гласаће до суботе у 20 часова.
Европски парламент је једина институција ЕУ која се бира непосредно на изборима и мандат посланика траје пет година.
На овогодишњим изборима бира се 720 европосланика, што је за 15 више него на претходним изборима 2019. године.
Број посланика који има свака земља пропорционалан је броју њених становника, па ће тако грађани Немачке бирати 96 посланика, Француске 81, а Италије 76, док ће најмање посланика имати Кипар, Луксембург и Малта.
Већина посланика, након избора, распоређена је по транснационалним политичким групацијама у ЕП, на основу политичке идеологије.
Традиционално су две највеће групације у ЕП - Европска народна партија (ЕПП) десног центра и Прогресивни савез социјалиста и демократа левог центра.
Либералне партије окупљене су у политичкој групацији "Обновимо Европу", странке које се залажу за очување животне средине и борбу против климатских промена у групацији Зелени-Европски слободарски савез, а левица у Европској уједињеној левици - Нордијској зеленој левици.
С друге стране спектра су десничарске и крајње десничарске групације Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), Идентитет и демократија (ИД).
У ЕП постоје и посланици и партије који делују самостално, као што је Фидес мађарској премијера Виктора Орбана.
Избори за ЕП изазивају велику пажњу јавности, пре свега због тога што се очекује заокрет удесно у новом сазиву ЕП након успона десничарских и крајње десничарских странака последњих година широм Европе.
