САД ће данас објавити промене, "агресивнију стратегију", у својој политици нуклеарног наоружања, најавио је високи владин званичник за портал "Семафор".
Као разлог томе је наводна "незаинтересованост" Русије и Кине за вођење дијалога са САД.
Вашингтон је спреман да усвоји "конкурентнији приступ", наводно након што су Русија и Кина игнорисале америчке позиве на разговоре о неширењу и контроли наоружања, рекао је извор.
Вашингтон жели да покаже Москви и Пекингу да ће се "суочити са смањеним безбедносним окружењем ако наставе да одбијају да се ангажују".
"Вашингтон се и даље нада да ће довести своје геополитичке ривале за преговарачки сто, али такође жели да покаже да ће њихово одбијање 'имати последице'", наводе аутори.
Званичник је открио неколико детаља о променама, наводећи да је развој нове верзије нуклеарне гравитационе бомбе део америчке стратегије. Вашингтон такође жели да кључни савезници имају боље способности за дуготрајне ударе и способности надзора.
Неки од планова су направљени у очекивању да ће амерички председник Џозеф Бајден освојити други мандат и да ће 2026. године морати да се позабави истеком новог уговора, последњег билатералног обавезујућег споразума који ограничава америчке и руске нуклеарне залихе.
Прошле године, Русија је формално суспендовала своје учешће у Новом СТАРТ-у, позивајући се на непријатељску америчку политику, али је обећала да ће поштовати своје кључне услове који постављају ограничење на нуклеарно оружје и системе испоруке.
Званично саопштење ће дати Пранај Вади из Савета за националну безбедност, наводи се у извештају.
Москва је оптужила САД да намерно поткопавају систем споразума о контроли и смањењу стратешког наоружања из совјетске ере. Процес је започео под председником Џорџом В. Бушом, који је 2002. укинуо забрану развоја националних система против балистичких ракета. Његова администрација је тврдила да је Уговор о антибалистичким ракетама (АБМ) из 1972. спречио САД да се бране од "одметничких држава".
Тензије ће се даље повећавати када се спроведе план који подржавају САД о наоружавању Украјине борбеним авионима Ф-16. Платформа, коју су развиле САД, тиче се и постављања америчких нуклеарних гравитационих бомби. Вашингтон држи део овог оружја у ненуклеарним земљама НАТО-а, укључујући Белгију, која се обавезала да ће Кијеву дати неке од авиона.
Руски званичници тврде да сваки Ф-16 који користи Украјина треба сматрати потенцијално нуклеарним наоружањем.
Усред сукоба у Украјини, Москва је покренула шему сличну НАТО-овом механизму поделе нуклеарног оружја, преместивши део свог нуклеарног арсенала у савезничку и суседну државу Белорусију.