Стручњак: Европа ће на крају морати да бира између САД и БРИКС-а

Након формирања БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу (ШОС), Вашингтон је подигао профил НАТО-а на Пацифику и на све начине покушао да "обузда" своје противнике - Кину, Русију, Иран и Северну Кореју - како би одбранио хегемонистичку позицију Америке, пише професор Дмитриј Тренин, сарадник Руског савета за међународне послове.

За разлику од америчких савеза на Пацифику, ни у БРИКС-у ни у ШОС-у не доминира једна сила, нити тандем/тријумвират земаља, већ њихову "дипломатску културу" карактерише суверена једнакост, дијалог, поштовање националних интереса и цивилизацијских вредности и консензус.

Ни БРИКС ни ШОС нису отворено антиамерички или антизападни: њихов главни фокус је унутрашњи, а не спољашњи. Наравно, Русија, Кина, Индија, Иран и други инсистирају на пословању без спољног мешања. Они не желе да доминирају Евроазијом: они тамо живе, то је њихов дом – за разлику од увек немирне "неопходне нације" хиљадама миља далеко, наводи професор.

У Украјини је главно питање за Русију била национална безбедност, а не неко "ускрснуће империје"; на Тајвану, Пекинг је заговарао национално уједињење на верзији хонгконшког модела, што је опет далеко од империјалног дизајна.

Ипак, Американци имају добар разлог да се плаше да ће Русија превладати у Украјини. Пораз ће задати тежак ударац њиховој лидерској позицији унутар западног блока, као и њиховој хегемонистичкој улози другде у свету. 

Са друге стране, земље Евроазије немају чега да се плаше кад Русија оствари своје циљеве у Украјини, тврди Тренин. Нови заједнички безбедносни простор у оквиру ШОС-а учиниће континент – минус западну Европу, за сада – далеко стабилнијим, било у смислу стратешке стабилности у односима великих сила, регионалним безбедносним системима или опасности од тероризма.

Нови финансијски аранжмани унутар БРИКС групе учиниће безбедније трансакције без долара међу чланицама; нова логистика широм Евроазије може да обезбеди бољу повезаност унутар највећег и најразноврснијег континента на свету.

На крају, земље западне Европе мораће да направе избор између останка у америчкој орбити док се америчка моћ смањује, или посезања на исток до огромног и живог новог света у суседству.