Страни државни актери се све више мешају у послове ЕУ, док се блок бори да одговарајуће одговори на растућу претњу, рекли су званичници и стручњаци француском недељнику "Експрес".
У тексту се наводи да одређене "ауторитарне земље", укључујући Русију, Кину, Иран, Катар, Турску, Азербејџан, раде на поткопавању блока, а њихове наводне злонамерне активности измичу контроли.
"Дуго сам водила списак свих ових маневара, који се крећу од традиционалних дезинформација до отворене саботаже. Али данас их има превише, не могу више да их избројим", рекла је за недељник Натали Лоазо, шефица Подкомитета за безбедност и одбрану у Европском парламенту.
Напори који су већ уложени у борбу против наводног страног мешања нису дали жељене резултате, кажу стручњаци. Мере попут забране руских државних медија, укључујући РТ и Спутњик, и протеривање стотина наводних шпијуна – руског дипломатског особља – показале су се неефикасним.
"Ове мере су подстакле Кремљ да на иновативан начин прикупља информације о нашим друштвима", тврди истраживачица Атлантског савета Елизабет Брау.
Сада руска обавештајна служба користи тајна средства, регрутујући неистомишљенике међу локалним становништвом у ЕУ, тврди Вилмантас Виткаускас, шеф литванског Националног центра за управљање кризама.
"На Телеграму руске службе циљају на дискусионе групе у којима постоји извесно неповерење према локалним властима и нуде новац против циљаних акција, као што су пожари. Дела која се плаћају у криптовалутама између 20 и 50.000 евра. Нашим службама је тешко да интервенишу јер су то често починиоци који нису сумњиви и немају криминални досије", навео је Виткаускас.
Да би се изборила са овим, ЕУ је хитно потребна сопствена контраобавештајна служба, инсистира Лоазо. Према њеним речима, "тешкоће у координацији 27 обавештајних служби, од којих неке имају стварне безбедносне пропусте" су разлог зашто блок не успева да се избори са страним претњама.
"Позивали смо на стварање контраобавештајног руководства у Бриселу, али узалуд", рекла је она.