Свет
Избори за Европски парламент: Изненађење у Финској, победа деснице у Француској, највише гласова ЕПП
Европска народна партија (ЕПП) десног центра освојила је највише гласова на изборима за Европски парламент, али су десничарске и крајње десничарске групације повећале број мандата
Бирачи у 21 земљи ЕУ завршили су данас гласање на четвородневним изборима за Европски парламент, за које се очекује да ће политику која ће се водити, померити удесно и повећати број евроскептичних националиста. Изласност бирача широм Европе била 51 одсто, прве су процене Европског парламента.
Убедљиву победу у Француској однела је партија "Национално окупљање" Марин Ле Пен. Са друге стране, десница бележи нагли пад у Финској, наводи РТС.
Европска народна партија (ЕПП) десног центра освојила је највише гласова на изборима за Европски парламент, али су десничарске и крајње десничарске групације повећале број мандата, показују први резултати новог сазива ЕП, који су објављени на основу излазних анкета неколико држава чланица ЕУ.
Вебер: Фон дер Лајенова ће и даље водити ЕУ
Актуелна председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен биће на челу Европске уније још пет година, поручио је у Бриселу лидер Европске народне партије Манфред Вебер.
Нагласио је да ЕПП жели демократску Европу и да "победник избора сада има право да именује председника ЕК", преноси "Франкфуртер алгемајне цајтунг".
Фон дер Лајенова је нагласила да ће ЕПП изградити бастион против екстрема и са левице и деснице.
Први резултати избора на основу излазних анкета
Претходно је председница Европског парламента Роберта Мецола представила прве резултате избора на основу излазних анкета, које показују да ће ЕПП имати 181 посланика, док је у претходном сазиву имала 176.
На другом месту су социјалисти и демократе који ће имати 135 посланика, за четири мање него у претходном сазиву, што значи да ће ове две групације остати традиционално највеће у ЕП.
Као што су и предвиђале анкете, групација либералних партија Обновимо Европу и групација Зелених забележиле су значајне губитке на изборима за ЕП. Обновимо Европу ће имати у новом сазиву, ако је судећи по излазним анкетама, 82 посланика, док је раније имала 102, а Зелени ће имати 53, док су раније имали 72.
Излазне анкете показују да су десничарске и крајње десничарске странке оствариле успех на изборима, па ће тако Идентитет и демократија имати 62 посланика, док су раније имали 49, а Европски конзервативци и реформисти имаће 71 место у ЕП, а раније су имали 69.
Групације Левице имаће 34 посланика у новом сазиву, док је раније имала 37. Партије и посланици који делују самостално имаће 51, колико ће имати и друге партије.
Мецола је нагласила да су ово прве пројекције будућег сазива ЕП, али да се у многим земљама чланицама и даље гласа, а прелиминарни резултати очекују се после 23 часа.
Француска партија крајње деснице "Национално окупљање" Марин Ле Пен освојила је највише гласова у Француској са око 32 одсто, односно чак десет одсто више него 2019. године.
Политички блок председника Емануела Макрона освојио је 15 одсто гласова, што је пад у односу на 2019. годину када је освојио 22 одсто.
Социјалисти су освојили око 14 одсто, у односу на шест одсто гласова од пре пет година.
Према прелиминарним резултатима избора за Европски парламент у Финској је странка Национална коалиција премијера Петери Орпа освојила 24,9 одсто гласова, док је странка Леви савез, освојила 18,3 гласова, што је велики раст у односу на 2019. године када је освојила 6,89 одсто глсова.
Највећи пад доживела је странка Прави Финци, која је заузела друго место на парламентарним изборима у априлу 2023. и која је чланица владине коалиције, а која је освојила 6,7 одсто гласова, преноси Танјуг писање листа "Монд".
Социјалдемократска партије, налази се на трећем месту са 15,5 одсто гласова, Зелена лига 11 одсто гласова.
Предвиђено је да бугарски десни центар ГЕРБ буде први на парламентарним изборима, са 26,2 одсто гласова, показала је анкета агенције Галуп.
Највише гласова на изборима за Европски парламент у Хрватској добио је ХДЗ, са 33,7 одсто, што му је донело шест мандата, потом следе СДП и партнери са 22.81 одсто, односно четири мандата, према излазној анкети.
По један мандат освојили су Домовински покрет (8,67 одсто) и Можемо (5,84 одсто).
Према објављеним излазним анкетама у Немачкој, коалација коју чини Хришћанско-демократска унија и Хришћанско-социјална унија (ЦДУ/ЦСУ) је на првом месту и освојила је 29, 5 одсто гласова.
Крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) остварила је боље резултате него на претходним изборима са 16,5 одсто гласова, односно 5,5 процена више него 2019. године.
Све три партије у немачкој владајућој коалицији канцелара Олафа Шолца оствариле су на изборима за Европски парламент лошије резултате него на изборима 2019. године
Социјалдемократска партија Немачке (СДП) добила је 14 одсто гласова у односу на 15,8 одсто 2019. године, а Слободне демократе су пале на пет одсто подршке са 5,4 одсто 2019.
Међу коалиционим партнерима, највећи пад у подршци имају Зелени који су, према излазној анкети, освојили 12 одсто, што је значајно мање од 20,5 одсто колико су освојили на изборима 2019. године, пренео је Ројтерс.
У Пољској је, према прелиминарним резултатима, Грађанска коалиција премијера Доналда Туска узела је 38,2 одсто, опозициона странка Право и правда 33,9 одсто, а странка крајње деснице Конфедерација 11,9 одсто, преноси РТС.
Мелонијева води у Италији
Биралишта у Италији су затворена и према резултатима, странка Браћа из Италије италијанске премијерке Ђорђе Мелони освојила је, према излазним анкетама, између 26 и 30 одсто на изборима за Европски парламент.
После странке Мелонијеве, следи демократска са освојeних између 21 одсто до 25 одсто гласова, а потом и покрет Пет звездица са између десет и 14 одсто, преноси Танјуг.
Литвански демохришћани и социјалдемократе по два места у ЕП
Према првим проценама литвански демохришћани (ЕПП) и социјалдемократе добиће по два места у Европском парламенту, саопштено је вечерас, преноси "Политико".
Лидер ЕПП Андриус Кубилијус рекао је да та странка може "понизно да слави", јер би и друге странке из њихове коалиције, Слободарска партија и Покрет либерала такође требало да добију по једно место у парламенту.
Очекује се да ће Социјалдемократска партија Литваније такође добити два места. Укупно Литванија има 11 места у Европском парламенту.
Тесна победа крајње деснице у Аустрији
Према првим пројекцијама победу на изборима за Европски парламент у Аустрији однела је десничарска Партија слободе, али са мањим бројем гласова него што је било очекивано, преноси аустријска радио телевизија (ОРФ).
Према извештају ОРФ-а, Партија слободе добила је 25,5 одсто гласова, тесно испред конзервативне Народне партије (ОВП) са 24,7 одсто и Социјалних Демократа са 23,3 одсто, пренео је Ројтерс.
Прогноза која је објављена раније данас показала је да ће "Партија слободе" бити у предности у односу на ОВП 3,5 одсто.
