Европска народна партија (ЕПП) десног центра освојила је највише 185 мандата на изборима за Европски парламент, показују најновији прелиминарни резултати објављени у Бриселу.
ЕПП и Прогресивна алијанса социјалиста и демократа ће остати највеће групације у ЕП, али су и десничарске и крајње десничарске партије повећале број мандата у ЕП.
ЕПП је повећао број мандата са 176 на 185, док је Прогресивна алијанса социјалиста и демократа претрпела благи пад и имаће 135 посланика у новом сазиву ЕП, док је у претходном имала 139 посланика.
Највеће губитке претрпеле су групације Обновимо Европу, којој припада и партија Препород француског председника Емануела Макрона, као и групација Зелени-Европски слободарски савез.
Прелиминарни резултати указују да су десничарске и крајње десничарске странке повећале број мандата на изборима, па ће тако Идентитет и демократија, који окупља странке крајње деснице попут "Националног окупљања" Марин Ле Пен, имати 58 посланика, док је раније имала 49.
Европски конзервативци и реформисти, којима припадају и "Браћа Италије" италијанске премијерке Ђорђе Мелони, имаће 72 посланика, док су раније имали 69.
Левица ће у новом сазиву имати 35 посланика, партије које се не доводе у везу ни са једном политичком групацијом 45, а остали 50 посланика.
"Избори за Европски парламент одвијали су се у условима строгих ограничења, непостојања фер конкуренције и 'чишћења' информационог поља од алтернативних извора информација и необуздане антируске кампање", наводи се у званичном коментару представнице руског Министарства спољних послова Марије Захарове о резултатима избора за Европски парламент.
10. јун 2024 • 22:21
Шолц је признао лоше резултате владајуће коалиције на изборима за ЕП
Немачки канцелар Олаф Шолц признао је лоше резултате владајуће коалиције Социјалдемократе (СПД), Зелени и Слободне демократе (ФДП) на последњим изборима за Европски парламент.
"Изборни резултати за све три владајуће странке су лоши", рекао је Шолц на конференције за новинаре и додао да је неопходно да настави да ради како би резултати "довели до веће подршке бирача".
Шолц није одговорио на питања о личној одговорности за резултате и могућности ванредних избора.
Додао је да пробој десничарских снага не може а да га не брине и да ова ситуација не би требало да постане уобичајена.
Дан после завршетка избора за ЕП: Како су отказали "мотори" Европске уније?
Није још увек извесно да ли ће Емануел Макрон и Олаф Шолц после избора за Европски парламент заиста "отићи на сметлиште историје", како је то прогнозирао заменик председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев – али је више него очигледно да народ њихову политику не подржава, и да ће нешто у Француској и Немачкој морати да се мења.
РТ Балкан анализу о исходу избора за Европски парламент прочитајте овде.
Захарова: Многи европски гласачи изјаснили се против русофобне политике коју води ЕУ
"Избори за Европски парламент одвијали су се у условима строгих ограничења, непостојања фер конкуренције и 'чишћења' информационог поља од алтернативних извора информација и необуздане антируске кампање", наводи се у званичном коментару представнице руског Министарства спољних послова Марије Захарове о резултатима избора за Европски парламент.
Политичке снаге, како каже, које се противе конфронтацији Русији биле су изложене дискриминацији, притисцима и узнемиравању.
"У значајном делу земаља чланица ЕУ гласање је попримило изразито протестни карактер како због подршке опозиционих партија, тако и због демонстративно ниске излазности", додаје она.
Живковић: Избеглице довели до угрожавања слобода грађана у ЕУ
Књижевни критичар, заменик министра културе у првој влади Мила Ђукановића и саветник у Савезној влади Радоја Контића Зоран Живковић изјавио је данас, да су резултати избора за Европски парламент последица великог таласа избеглица, изласка Велике Британије из ЕУ и украјинског рата.
Све то, оценио је Живковић за Танјуг довело је до угрожавања економских и других слобода грађана водећих земаља ЕУ, Француске и Немачке, као и њихове забринутости за будућност и додао да је природно да прво казне оне који су на челу тих земаља.
"Вероватно је томе допринео тај међународни ангажман јер поједини државници међународним ангажманом често успеју да надокнаде оно што не успеју у својим земљама", објаснио је он.
Живковић сматра да је све то довело до тога да су процеси интеграција, на чему се заснива ЕУ, доживели један нови изазов и страх бирача, оценивши да су ово тежи дани за ЕУ и идеју Европе јер све жеље за уједињавањем имају много изазова који ће се манифестовати на локалним и државним изборима.
"Видимо да ће грађани у Француској одлучити врло брзо, а у Немачкој су ти избори идуће године и врло вероватно ће доћи до промена. Промене никада не значе толике промене које би људи желели јер су све мање разлике између супротних полова у дневном политичком животу", оценио је он.
На питање шта овакав успон деснице које имају Француска и Немачка након избора за ЕП, значи за ЕУ али и шта ће убудуће значити за овај регион и Србију, Живковић је рекао да је у овом региону па и у Србији, политика на неки начин рефлекс онога што се одвија у ЕУ и шире у свету, због чега постоје огромна очекивања на овом простору јер се међународна заједница још увек меша и има своје интересе.
Фон дер Лајен: Прво ћемо разговара са социјалдемократама и либералима
Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ће прво разговарати са социјалдемократама и либералима у Бриселу, са којима је сарађивала и у прошлости, како би била формирана већина након избора за Европски парламент.
"Током предизборне кампање, напорно сам радила да изградим широку и ефективну већину у корист снажне Европе. Из тог разлога, сада ћемо се приближити великим политичким породицама које су такође добро радиле са нама у прошлом мандату", рекла је она на конференцији њене партије ЦДУ.
На питање да ли би размотрила приближавање партијама које се налазе више удесно од њене, као на пример са Браћом Италије италијанске премијерке Ђорђе Мелони, Фон дер Лајен је рекла да је почетни фокус на ширим политичким, а не националним групама.
Целокупно руководство партије ВЛД белгијског премијера Де Кроа поднело оставку
Целокупно руководство странке Отворених белгијских фламанских либерала и демократа (ВЛД), странке одлазећег премијера Александера Де Кроа, подноси оставку након што је та странка претрпела тежак пораз на националним и европским изборима, пренео је "Политико".
"Пораз је колективна одговорност. Не само Александера Де Кроа и мене, већ и целе странке и целог партијског руководства", рекао је председник ВЛД Ром Онгена.
Он је истакао да је упркос лошем резултату, ВЛД и даље кандидат за учешће у влади.
Након што су синоћ објављени први резултати избора, Де Кро је уплакан рекао да је од сада "премијер у оставци", а већ данас белгијски краљ Филип требало би да почне разговоре са лидерима политичких странака које су освојиле највише гласова на националним изборима.
Фламанске националистичке партије доминирале су на јучерашњим изборима у Белгији, док је либерална странка премијера Александера Де Кроа доживела је ударац.
Након избора за ЕП следи избор председника ЕП и председника ЕК
Нових 720 европосланика у јулу ће имати задатак да изаберу свог председника, а касније и председника Европске комисије и одобре 27 комесара, укључујући високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику.
Од сутра ће почети процес формирања политичких групација у ЕП. Свака политичка групација у ЕП мора да има најмање 23 посланика из седам земаља ЕУ.
Потом ће европски лидери, окупљени у Европском савету, имати неформалан самит 17. јуна, а затим и формалан самит од 27. до 28. јуна, на којем ће настојати да се договоре око највиших функција у ЕУ, укључујући око председника Европске комисије и Европског савета, као и око високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност.
Након самита Европског савета, од 16. до 19. јула биће одржана конститутивна седница новог сазива Европског парламента, на којој би требало да буде изабран председник Европског парламента.
Од 22. до 25. јула биће одржани конститутивни састанци одбора ЕП, а потом би од 16. до 19. септембра требало да буде изабран председник Европске комисије, уколико се тако договори конференција председника ЕП.
Постоји могућност и да до избора новог председника ЕК дође у јулу.
Новоименовани председник Европске комисије и земље чланице ЕУ накнадно ће предложити кандидате за нове комесаре. Свака земља добија по један портфељ.
Немачка не разматра нове изборе
Немачка не разматра нове изборе након што је владајућа коалиција претрпела значајне губитке на изборима за Европски парламент (ЕП), изјавио је портпарол канцелара Немачке Олафа Шолца, Штефен Хебестрајт.
'Редовни датум избора је наредна јесен. И то је оно што планирамо да урадимо'', рекао је он на конференцији за медије.
Коалиција Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) освојила је 29 мандата у ЕП са 30 одсто гласова, док је странка крајње деснице Алтернатива за Немачку (АфД) освојила 15 мандата са 15,9 одсто гласова, пише на сајту ЕП.
Након што је Социјалдемократска партија Немачке (СДП) канцелара Олафа Шолца постигла историјски најлошији резултат од 15 мандата са 13,9 одсто гласова, многи политичари у Немачкој позвали су Шолца да распише ванредне парламентарне изборе
Кремљ: У европским земљама рате популарност десничарских партија
Избори за Европски парламент су показали да у европским земљама расте популарност десничарских партија, оценио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
"Иако тек следи анализа будуће композиције Европског парламента, Москва примећује да десничарским партијама расте популарност. И без обзира што су власт задржале проевропске силе, временом ће им десничарске партије бити за петама", навео је портпарол Кремља.
Русија помно прати све процесе, навео је Песков.
Опширније прочитајте у одвојеној вести.
Премијер Баварске позвао на ванредне изборе у Немачкој
Баварски премијер Маркус Содер из Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) позвао је на превремене изборе у Немачкој након неуспеха владајуће коалиције на изборима за Европски парламент.
"У суштини, овој власти је дошао крај. А сада би требало да буде као у Француској", рекао је Содер за немачки канал НТВ .
Према резултатима гласања у ЕП, лидер у Немачкој је демохришћански блок ЦДУ/ЦСУ, а на другом месту је десничарска партија Алтернатива за Немачку (АфД).
Сијарто: Конзервативне партије успешне на изборима за ЕП
Резултати конзервативаца на изборима за Европски парламент су успешни, оценио је министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто и напоменуо да су они већ изазвали политичке промене у низу западноевропских земаља, нарочито у Француској и Белгији.
"Јасно је да у западном делу Европе већ постоје политичке последице. У једној земљи Европске уније изборни резултати су довели до распуштања парламента, а премијер земље, која је привремени председавајући ЕУ, ако сам добро разумео, поднеће оставку. Тако да мислим да су патриотске, суверенистичке и мирољубиве снаге очигледно оствариле успех", рекао је Сијарто.
Мелони: Прерано говорити о другом мандату Усуле фон дер Лајен
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони изјавила је да је прерано давати одговор по питању другог мандата председнице Европске комисије (ЕК) Урсуле фон дер Лајен.
Мелони је за италијански радио РТЛ) оценила да резултати на изборима показују захтев грађана да ЕУ више обрати пажњу на десницу и да ће Италија имати кључну улогу у Европи.
Мелони је оценила да је изборни успех Марин Ле Пен у Француској веома важан и да указује на дешавања у Француској и осталим европским државама.
Она је говорећи о ниској излазности на изборима за ЕП истакла да грађани посматрају ЕУ као удаљену.
"Мислим да нам је потребна Европа која је више способна да слуша своје грађане, да им мање задире у животе, али која се носи са великим питањима која спадају у њене надлежности", напоменула је Мелони.
Грчка: Странка премијера Мицотакиса освојила највише гласова на изборима за ЕП
Грчка владајућа странка премијера Киријакоса Мицотакиса Нова демократија освојила је највећи број гласова на изборима за Европски парламент (ЕП) са 28,31 одсто гласова, односно 7 мандата, саопштило је министарство унутрашњих послова Грчке.
Опозициона левичарска Сириза освојила је четири мандата са 14,92 одсто гласова, преноси "Катимерини".
Социјалистичка странка Пасок имаће три мандата у ЕП са 12,79 одсто гласова, док је националистичка странка Грчко решење освојила два мандата са 9,3 одсто гласова.
Комунистичка странка ККЕ освојила је два мандата са 9,25 одсто гласова, а по један мандат су освојиле странке Ники (4,37 одсто), Пут слободе (3,4 одсто) и Глас разума (3,04 одсто).
Странка Доналда Туска освојила највише гласова на изборима за ЕП у Пољској
Странка пољског премијера Доналда Туска "Грађанска коалиција" освојила је на јучерашњим изборима за Европски парламент (ЕП) 37,06 одсто гласова, саопштила је пољска Национална изборна комисија на основу 100 одсто пребројаних гласова.
Друга по броју освојених гласова је странка "Право и правда" (ПиС) са 36,16 одсто, преноси агенција ПАП.
Партнери Грађанске коалиције у коалиционој влади, "Трећи пут" и "Левица", освојили су 6,91 одсто и 6,3 одсто гласова, а странка крајње деснице "Конфедерација" освојила је 12,08 гласова.
Излазност на изборима била је 40,65 одсто.
Кошар: Питање проширења остаје на дневном реду ЕК
Амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар изјавио је да су избори за Европски парламент веома важни за будућност ЕУ и да очекује да ће питање проширења остати веома важно и на дневном реду будуће Европске комисије.
Кошар је за Танјуг истакао да очекује политику континуитета по питању проширења и додао да се последњих месеци и година види замах у том погледу, који је резултат више елемената, међу којима је и питање безбедности.
"Све то се неће променити и сигуран сам да ће тај замах остати и са новим парламентом", навео је Кошар и додао да је за ЕУ питање безбедности тренутно приоритет.
Гори: Проширење ће остати високо на дневном реду ЕУ и након избора
Амбасадор Италије Лука Гори изјавио је да је прилично уверен да ће нови Европски парламент остати веома ангажован на агенди проширења, иако би политички баланс у новом парламенту могао да се промени.
Гори је за Танјуг нагласио да се Италија, што се тиче Србије, веома залаже за убрзање процеса, и за отварање кластера три за Србију.
На питање које су кључне ствари за убрзање процеса, Гори је рекао да их има више, али да мисли да је сада најважнија тачка та да се ради на реформама, као и оним на пољу плана раста а који ће омогућити Србији да направи напредак на јединственом тржишту.
"То је веома важан и конкретан циљ", рекао је Гори и нагласио да је важно да се направи напредак у нормализацији односа између Београда и Приштине.
Володин: Крах политике Макрона и Шолца
Срамота Европе, Макрон и Шолц су изгубили, последњим силама се држе за власт, иако би праведно било да сами поднесу оставке, написао је председник Државне думе Вјачеслав Володин на Телеграму коментаришући резултате избора за Европски парламент.
Фон дер Лајен: Не може без нас
Фон дер Лајен је нагласила да ће ЕПП изградити бастион против екстрема и са левице и деснице.
"Ниједна већина не може да се формира без ЕПП и заједно ћемо изградити бастион против екстрема са левице и деснице", рекла је Фон дер Лајен.
Опширније прочитајте у одвојеној вести.
Вебер: Фон дер Лајен остаје на челу ЕУ
Актуелна председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен биће на челу Европске уније још пет година, изјавио је у Бриселу лидер Европске народне партије (ЕПП) Манфред Вебер, након што је та странка десног центра освојила највише гласова на изборима за Европски парламент.
Мелони: Хвала
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони изјавила је да се њена странка "Браћа Италије" (ФДИ) на јучерашњим изборима за Европски парламент потврдила као водећа италијанска странка јер је постигла још боље резултате него на претходним изборима.
Странка "Браћа Италије" освојила је 28,85 одсто гласова на изборима за ЕП, док је на другом месту левичарска опозициона Демократска партија (ПД) са 24,04 одсто, према подацима министарства унутрашњих послова, преноси АНСА.
"Покрет 5 звездица" освојио је 9,91 одсто гласова, а странка "Напред Италијо" 9,72 одсто гласова. Крајња десничарска Лига Матеа Салвинија освојила је 9,14 одсто гласова.
Орбан: Стоп миграцијама, стоп рату, стоп Сорошу
Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да су Мађари на изборима за Европски парламент (ЕП) показали да ће казнити оне који "у Бриселу раде против своје домовине" и да су "послали јасну поруку да желе мир".
"Да сумирамо резултате избора за ЕП, можемо да пошаљемо телеграм Бриселу у којем пише стоп миграцијама, стоп роду, стоп рату, стоп Сорошу, стоп Бриселу", рекао је Орбан.
Опширније прочитајте у одвојеној вести.
Пада влада и у Словенији?
Лидер СДС-а Јанез Јанша предложио је да национални парламент буде распуштен, рекавши да је резултат "порука словеначких гласача актуелној владајућој коалицији да поступи слично као што је то урадио француски председник Емануел Макрон".
Опозициона Демократска странка (СДС) победила је на изборима за ЕУ у Словенији и добиће четири од девет места те земље у Европском парламенту.
Владајући покрет Слобода добио је на јучерашњим изборима два, а по једно место припало је зеленој странци Весна, Социјалдемократама (СД) и Хришћанској-демократској Новој Словенији (НСи).
СДС је, након пребројаних скоро свих гласова, добио 30,8 одсто, што је више од четири одсто у односу на пре пет година, преноси СТА.
Покрет Слобода, који је први пут учествовао на изборима за ЕП, освојио је 22,1 одсто гласова.
Расписани избори у Француској
Прва последица резултата осетила се у Француској где је председник Емануел Макрон након прелиминарних резултата избора за Европски парламент распустио национални скупштину и најавио ванредне изборе за 30. јун и 7. јул.
Истиче да не може да се прави да се ништа не дешава и наводи да је на европским изборима научена главна лекција.