Европски избори изазвали су прави политички земљотрес и откривају дубоке промене у геополитичком пејзажу широм Европе, пише економски аналитичар из Немачке, који је емигрирао у Панаму Дијего Фаснахт за "Ејжа тајмс".
Фаснахт је био посланик немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и члан надзорних одбора разних компанија, а данас ради као финансијски аналитичар.
Резултати избора, како указује Фаснахт, били су посебно поразни за француског председника Емануела Макрона и за странке Зелених широм Европе, а нарочито у Немачкој.
Заправо, Макронова "проевропска" коалиција претрпела је тежак пораз, далеко заостајући иза Националног окупљања (РН), које предводи Марин Ле Пен.
РН је освојио 31,5 одсто гласова, према само 15,2 одсто колико је освојио Макрон. Ови резултати су приморали француског председника да распусти француску Народну скупштину и распише ванредне парламентарне изборе, који су заказани за 30. јун.
Ови догађаји откривају суштину политичке кризе у Француској и све несигурнији положај Макрона.
Опадање подршке "ратним партијама"
У Немачкој, Зелени су изгубили претежан део гласача. Ова странка, која је агресиван заговорник војне помоћи Украјини, освојила је мање од 12 одсто гласова, што је пад од преко 20 одсто у односу на претходне европске изборе.
То указује на нове трендове у европској политици, где се гласачи противе наставку слања војне помоћи Кијеву или слању европских трупа у Украјину, као што је предлагао француски председник Макрон.
И у Немачкој се бирачи окрећу против странака које захтевају агресивнији став према Русији.
Резултати избора у Француској покренули су расправе о политичким променама у Немачкој. Алтернатива за Немачку (АфД) и новоформиранa Алијанса Сара Вагенкнехт – Разум и правда (БСВ) бележе значајне успехе, што указује на растуће незадовољство немачком савезном владом и политиком данашњег канцелара Олафа Шолца.
Подршка АфД-у порасла је на 15,9 одсто, док је БСВ, који је први пут наступио на изборима, освојио невероватних 6,1 одсто гласова. Обе странке заговарају мир са Русијом.
У Немачкој предстоје и избори у источним регионима, који представљају упориште АфД-а.
Уколико АфД понови резултат са европских избора у Саксонији, странка би могла да формира нову немачку владу.
Изборни резултати АфД-а и БСВ-а, партија које се залажу за окончање сукоба у Украјини, указују на дубоке геополитичке промене у Европи.
Овоме треба додати и бившег америчког председника Доналда Трампа, који се такође залаже да се за Украјину нађе дипломатско решење. Европа се суочава са све снажнијим незадовољством због политике према Русији.
Политички земљотреси широм Европе
И недавни коментари америчког технолошког милијардера Илона Маска показују да се расположење на Западу мења. Маск је, путем друштвене мреже Икс, саопштио да политика АфД-а не изгледа екстремистички као што се то редставља у јавности.
Предстојећи избори у источној Немачкој могли би да запечате ове трендове. Успех АфД-а, који већ води у источним регионима, могао би да изазове превремене изборе у Немачкој, што би ојачало утицај мировних партија и значајно умањио доминацију заговорника рата.
Такође, занимљиво је да је АфД остварио значајан утицај међу млађим бирачима, где је освојио 17 одсто гласова. Раније су Зелени били посебно утицајни међу младима. На прошлим изборима су освојили 30 одсто гласова младих, али они су сада пали на свега 12 одсто.
Политички земљотреси у Европи представљају дубоко преиспитивање европских геополитичких стратегија.
Традиционалне структуре моћи суочавају се са новим изазовима, јављају се нови савези и приоритети.
Позив на мир са Русијом и тражење дипломатских решења за Украјину могло би да преобликује будућност Европе и њену улогу на глобалној сцени.
Одбијање такозване "зелене агенде" и политике која подржава рат у Украјини, закључује Фазнахт, указује на промену климе у европској политици, која ће имати утицај на далеко шири простор од Европе.