Све три странке чланице немачке владајуће коалиције канцелара Олафа Шолца оствариле су на управо окончаним изборима за Европски парламент лошије резултате него на гласању 2019. године.
Шолцова Социјалдемократска партија Немачке (СПД) добила је 14 одсто гласова у односу на 15,8 одсто 2019, Слободне демократе су пале на пет одсто подршке, док највећи пад у подршци имају Зелени. Они су, према првим резултатима, освојили 12 одсто, што је значајно мање од 20,5 одсто колико су освојили пре пет година.
Коалиција коју чине Хришћанско-демократска унија и Хришћанско-социјална унија (ЦДУ/ЦСУ) је на првом месту и освојила је 29,5 одсто гласова, док је десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) остварила боље резултате него на претходним изборима са 16,5 одсто гласова, односно 5,5 процентна бода више него 2019.
Десне странке добијају примат у Европи и то није појава која је од јуче, она траје дуже време, каже за РТ Балкан научни сарадник Института за политичке студије Душан Достанић.
"Можемо да говоримо о томе протеклих 20-25 година, а неколико је општих узорка. Један је криза поверења и то што грађани више немају поверења у етаблиране, мејнстрим партије. Део узрока лежи у променама на вредносном и плану културе и одражава се у ставу грађана исказаном кроз истраживања јавног мњења да више не препознају земљу у којој су рођени", истиче Достанић.
Уз то, како додаје, људи више немај утисак да о нечему одлучују, већ напротив имају утисак да досадашње странке не само да их не репрезентују, него немају ни моћ да утичу на политичке одлуке. Ту је такође и пад животног стандарда и велики песимизам грађана.
"У Европи имамо више од десет година континуирано социјално незадовољство и грађане који излазе на улице да то искажу. У Немачкој су грађани на улици буквално последњих десет година. Десет година се стално протестује и шаље порука политичарима да начин на који воде земљу није добар. А онда на крају још имате Шолцову владу која за ове две године, уместо да одговори на све бриге грађана, не само да се није позабавила тиме него је организовала своје присталице и правила протесте против опозиције", наглашава наш саговорник.
Легитимитет Шолцове владе је најблаже речено окруњен, додаје Достанић.
"Од јесенас по истраживањима јавног мњења Олаф Шолц је канцелар са најнижом подршком од формирања Савезне Републике Немачке. Уз то, на изборима у Хесену где је носилац листе била Ненси Фезер, министар унутрашњих послова, она је у својој изборној јединици добила мање гласова него што је добила њена странка у Хесену. Дакле, не само да је та политика непопуларна, него и носиоци те политике лично кубуре са легитимитетом", истиче Достанић.
У нормалној ситуацији могло би се очекивати да се иде на превремене изборе јер када би се ови резултати пресликали на национални ниво, све три странке владајуће коалиције су у слободном паду: лошије резултате забележиле су Шолцове социјалдемократе, Зелени значајан пад, док је за либерале питање да ли ће се после наредних избора уопште наћи у Бундесверу, напомиње наш саговорник.
"Чињеница да се о томе ни не размишља довољно говори о стању како се влада и само може бити додатни аргумент за страхове грађана који говоре о ароганцији моћи", напомиње Достанић.
С друге стране, АфД је остао друга по снази странка у Немачкој и у односу на прошле изборе за ЕП у њиховом случају може се говорити о значајном расту, указује наш саговорник.
"И то упркос свему што се десило у протеклих два-три месеца. Против АфД-а водила се нефер кампања, било је медијске пристрасности каква до сада у Немачкој није виђена. Било је и физичких напада на штандове и политичаре из АфД-а, манипулације државним институцијама у политичке сврхе. Шолцова влада више се бавила блокирањем политичких противника, него решавањем конкретних проблема", истиче Достанић.
С обзиром на све то, као и на чињеницу да су двојица првих на листи за ЕП (Максимилијан Кра и Петер Бистрон) практично били блокирани последњих десетак дана кампање због покретања различитих истрага против њих, АфД је остварио фантастичан резултат, закључује наш саговорник.