Дан после завршетка избора за ЕП: Како су отказали "мотори" Европске уније?

Није још увек извесно да ли ће Емануел Макрон и Олаф Шолц после избора за Европски парламент заиста "отићи на сметлиште историје", како је то прогнозирао заменик председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев – али је више него очигледно да народ њихову политику не подржава, и да ће нешто у Француској и Немачкој морати да се мења.

Резултати избора показали су заправо да је за мењање зрела и читава политика ЕУ, указује, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, др Александар Митић.

"Кад погледамо ова два, како кажу, мотора Европске уније, Француску и Немачку, јасан је дебакл владајуће коалиције, што довољно говори о томе шта народ мисли о њиховој политици, између осталог и по питању сукоба у Украјини. Врло је јасан раст тврдо десних и тврдо левих, односно суверенистичких или патриотских опција које су направиле солидан продор на овим изборима. То није продор који ће моћи да преокрене структуру власти и формирање коалиције унутар ЕП, али ће дефинитивно означити притисак на одређене елементе политике ЕУ,  почев од питања климе, зелене агенде, преко миграција, све до проширења", истиче Митић.

Орбан: Можемо да пошаљемо телеграм Бриселу – стоп миграцијама, стоп рату, стоп Сорошу

Сличну оцену дао је и премијер Мађарске Виктор Орбан, поручујући да се након избора Бриселу може послати телеграм у коме пише: "Стоп миграцијама, стоп роду, стоп рату, стоп Сорошу, стоп Бриселу".

И Макрон мисли да су избори за ЕП били лекција, па је тако, одмах након прелиминарних резултата распустио националну скупштину и најавио ванредне изборе.

"У Француској је дошло до понижавајућег резултата за Емануела Макрона,  чија важност превазилази европске изборе, пошто идемо ка парламентарним изборима и могућој кохабитацији у тој земљи, што би могло довести до ограничавања политике француског председника. Он остаје председник задужен за спољну и безбедносну политику, али ако након овог пораза буде поражен и на парламентарним изборима то ће у великој мери утицати како на његову политику према сукобу у Украјини, тако и на питање проширења, јер ће му теже бити да даје зелено светло по том питању", истиче Митић.

И професор др Слободан Зечевић са Института за европске студије рекао је гостујући на у Дневнику РТС-а да "није ту у питању само Европски парламент".

Француски политичари реаговали на потез Макрона: Од пресецања Гордијевог чвора до руског рулета

"Француска је велика земља. Ако победи Ле Пенова то би променило односе снаге и Макрон ће морати да води рачуна о ставу о нове владе", објаснио је Зечевић.

Мишљења је да су избори за Европски парламент показали да Европљани више не желе миграције, не прихватају исламизацију, и да се то се највише види у Француској и према резултату који је остварила Марин ле Пен.

"Поред миграција које су озбиљан проблем, други је друштвено-економска ситуација као последица рата у Украјини. Европски народи страхују од рата са Русијом и можда је време за озбиљне мировне преговоре", истакао је.

Резултат немачке Семафор коалиције је "катастрофалан", додаје саговорник РТ Балкан Александар Митић, процењујући да је резултат АФД-а упркос проблемима са којима су се суочавали био бољи од очекиваног што ће за немачку политику представљати озбиљан изазов.

Падају владе у Европи; Москва: Гласачи против русофобне политике Европске уније

"Остаје да се види како ће изгледати Европски парламент и ко ће бити председник Европске комисије. Сигурно је да је Урсула након резултата њене народњачке коалиције ЕПП и даље фаворит, али знамо да прошли пут за њу нису гласали многи из њене коалиције. То што она математички добро стоји, не значи да ће такав бити и коначни резултат", уверен је Митић.

Саговорник РТ Балкан каже да ће владајућу већину чинити сигурно ЕПП, док је питање ко ће бити њихов партнер у власти.

"С једне стране је стара коалиција са социјалистима и са либералима, а с друге стране је и опција евентуално са конзервативцима и реформистима што би значило и неку врсту сарадње са Ђорђом Мелони. Пресуда ће бити донета на основу геополитичке процене, односно тога да ли је у овом тренутку за ЕУ и трансатланске напоре повољније ризиковати са конзервативном опцијом и Мелонијевом, или ићи на сигурно, са мејнстрим странкама које су се показале као сервилне према интересима НАТО-а по питању сукоба у Украјини", закључује Митић.