Није још увек извесно да ли ће Емануел Макрон и Олаф Шолц после избора за Европски парламент заиста "отићи на сметлиште историје", како је то прогнозирао заменик председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев – али је више него очигледно да народ њихову политику не подржава, и да ће нешто у Француској и Немачкој морати да се мења.
Резултати избора показали су заправо да је за мењање зрела и читава политика ЕУ, указује, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, др Александар Митић.
"Кад погледамо ова два, како кажу, мотора Европске уније, Француску и Немачку, јасан је дебакл владајуће коалиције, што довољно говори о томе шта народ мисли о њиховој политици, између осталог и по питању сукоба у Украјини. Врло је јасан раст тврдо десних и тврдо левих, односно суверенистичких или патриотских опција које су направиле солидан продор на овим изборима. То није продор који ће моћи да преокрене структуру власти и формирање коалиције унутар ЕП, али ће дефинитивно означити притисак на одређене елементе политике ЕУ, почев од питања климе, зелене агенде, преко миграција, све до проширења", истиче Митић.
Сличну оцену дао је и премијер Мађарске Виктор Орбан, поручујући да се након избора Бриселу може послати телеграм у коме пише: "Стоп миграцијама, стоп роду, стоп рату, стоп Сорошу, стоп Бриселу".
И Макрон мисли да су избори за ЕП били лекција, па је тако, одмах након прелиминарних резултата распустио националну скупштину и најавио ванредне изборе.
"У Француској је дошло до понижавајућег резултата за Емануела Макрона, чија важност превазилази европске изборе, пошто идемо ка парламентарним изборима и могућој кохабитацији у тој земљи, што би могло довести до ограничавања политике француског председника. Он остаје председник задужен за спољну и безбедносну политику, али ако након овог пораза буде поражен и на парламентарним изборима то ће у великој мери утицати како на његову политику према сукобу у Украјини, тако и на питање проширења, јер ће му теже бити да даје зелено светло по том питању", истиче Митић.
И професор др Слободан Зечевић са Института за европске студије рекао је гостујући на у Дневнику РТС-а да "није ту у питању само Европски парламент".
"Француска је велика земља. Ако победи Ле Пенова то би променило односе снаге и Макрон ће морати да води рачуна о ставу о нове владе", објаснио је Зечевић.
Мишљења је да су избори за Европски парламент показали да Европљани више не желе миграције, не прихватају исламизацију, и да се то се највише види у Француској и према резултату који је остварила Марин ле Пен.
"Поред миграција које су озбиљан проблем, други је друштвено-економска ситуација као последица рата у Украјини. Европски народи страхују од рата са Русијом и можда је време за озбиљне мировне преговоре", истакао је.
Резултат немачке Семафор коалиције је "катастрофалан", додаје саговорник РТ Балкан Александар Митић, процењујући да је резултат АФД-а упркос проблемима са којима су се суочавали био бољи од очекиваног што ће за немачку политику представљати озбиљан изазов.
"Остаје да се види како ће изгледати Европски парламент и ко ће бити председник Европске комисије. Сигурно је да је Урсула након резултата њене народњачке коалиције ЕПП и даље фаворит, али знамо да прошли пут за њу нису гласали многи из њене коалиције. То што она математички добро стоји, не значи да ће такав бити и коначни резултат", уверен је Митић.
Саговорник РТ Балкан каже да ће владајућу већину чинити сигурно ЕПП, док је питање ко ће бити њихов партнер у власти.
"С једне стране је стара коалиција са социјалистима и са либералима, а с друге стране је и опција евентуално са конзервативцима и реформистима што би значило и неку врсту сарадње са Ђорђом Мелони. Пресуда ће бити донета на основу геополитичке процене, односно тога да ли је у овом тренутку за ЕУ и трансатланске напоре повољније ризиковати са конзервативном опцијом и Мелонијевом, или ићи на сигурно, са мејнстрим странкама које су се показале као сервилне према интересима НАТО-а по питању сукоба у Украјини", закључује Митић.