САД планирају да ројевима дронова направе пакао у могућем сукобу око Тајвана

Амерички план подразумева коришћење бројних дронова, подморница, бродова за преплављивање Тајванског мореуза како би се успориле кинеске снаге на месец дана што би омогућило САД и њиховим савезницима да одговоре – ако Кина изврши инвазију на Тајван, пише "Ејжа тајмс"

Сједињене Америчке Државе планирају да ројевима дронова претворе Тајвански мореуз у "паклену пустош" у случају могуће кинеске инвазије на Тајван, купујући тако време за интервенцију САД и савезника да помогну острву у потенцијалном ратном сценарију, пише "Ејжа тајмс".

Подсећа се да је овог месеца "Вашингтон пост" објавио да је америчка Индо-пацифичка команда, предвођена адмиралом Самјуелом Папаром, објавила стратегију која подразумева коришћење ројева беспилотних летелица да би се спречила могућа кинеска инвазија на Тајван.

Према писању америчког медија, то је одговор на директиву кинеског председника Си Ђинпинга да Народна ослободилачка армија (ПЛА) буде у борбеној готовости и спремна да силом заузме Тајван, ако је потребно, до 2027.

Амерички план подразумева коришћење бројних дронова, подморница, бродова и других поверљивих елемената за преплављивање Тајванског мореуза како би се успориле кинеске снаге на месец дана што би омогућило САД и њиховим савезницима да предузму пун одговор.

"Ејжа тајмс" је у извештају из фебруара 2024. приметио да би Тајван био најрањивији на пораз у првих 90 дана кинеске инвазије и да би највероватније брзо пао без америчке и савезничке војне интервенције.

Међутим, "Вашингтон пост" запажа да брзо ширење ПЛА и ограничења америчког војног буџета представљају значајне изазове за имплементацију стратегије САД.

Тако "Ејжа тајмс" наводи да ће буџет америчке морнарице за дронове пасти на 101,8 милиона долара 2025. са 172 милиона долара ове године. Такође, америчка морнарица окренута је изградњи великих војних возила као што су разарачи и подморнице уместо да у потпуности прихвати технологију дронова.

Насупрот томе, Кина има 232 пута већи капацитет бродоградње од САД, због чега је хитно потребно да САД инвестира у беспилотну технологију како би надокнадила бројчану предност прве. САД су стога убрзале развој и распоређивање ројева дронова у Пацифику кроз свој програм "Репликатор".

Намера програма је да производи приступачне аутономне дронове у великим количинама и имплементира брз процес технолошког развоја. Поред тога, може укључити програм за стварање подводних возила без посаде.

У мају 2022, "Ејжа тајмс" је известио да је америчко ратно ваздухопловство, у сарадњи са истраживачким центром Ранд корпорације и канцеларијом Ратне интеграције (АФВИЦ), спровело симулације које откривају могућности коришћења аутономних ројева дронова у одбрани Тајвана од кинеске инвазије. 

Дронови би преко своје мреже могли да деле податке о лету и метама, а уз то и преоптерете кинески систем противваздушне одбране.

Међутим, истакнуте су и мане попут рањивости електронског ратовања, сајбер-напада и ограниченог опсега деловања. Такође, имајући у виду искуство из Украјине, дронови су бојно поље учинили смртоноснијим, што би се вероватно догодило и у могућем сукобу у Тајванском мореузу.

У јануару 2023, Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС) са седиштем у Вашингтону спровео је симулацију потенцијалне кинеске инвазије на Тајван 2026. која је сугерисала да би САД и њени савезници могли да одбију напад, али би било много жртава за све стране.

ЦСИС симулација процењује да би САД и Јапан изгубили 449 борбених авиона, 43 брода (укључујући два носача авиона) и 6.960 људи, уз 3.200 погинулих. С друге стране, предвиђало се да ће Тајван изгубити половину свог ваздухопловства, 22 брода и 3.500 војника, од којих би трећина погинула у борбама.

Кина би, по овом сценарију, изгубила 138 бродова, 155 борбених авиона и чак 52.000 војника, са око 7.000 погинулих у борбеним дејствима, 15.000 погинулих на мору и 30.000 ратних заробљеника.

У тексту се напомиње да Кина вероватно не би желела да изврши овакву инвазију на Тајван која би подразумевала много жртава, и да би могла да се окрене другим стратегијама попут неограничене поморске блокаде острва. 

Та стратегија подразумева извођење серије војних вежби око Тајвана, ефективно делујући као блокада. Ове вежбе би биле праћене периодима смањене напетости како би се олакшале дискусије. Кључна ствар је да би свака велика војна вежба, коју Пекинг све више покреће, могла да постане блокада.