Француски историчар: Запад ће бити поражен у Украјини – Русија ће изаћи као победник

Француски историчар и социолог, који је још 1976. године, анализирајући бројне социолошке факторе, попут смртности новорођенчади, стопе самоубистава или економске продуктивности, предвидео колапс Совјетског Савеза, сада предвиђа пораз Запада у конфликту са Русијом, пише Марк Полонски за сајт "Арктикл".

Марк Полонски је стручњак који се дуго бавио улагањима у руску нафтну индустрију и инфраструктуру.

Полонски се осврће на дело француског аутора Емануела Тода, под насловом "Пораз Запада", објављено почетком ове године у издању угледног "Галимара", у коме аутор анализира украјински сукоб и предвиђа да ће Русија успети да оствари своје ратне циљеве у Украјини. То, према Тоду, неће бити само последица рата, него чињенице да Запад храбро "корача ка сопственом уништењу".

Француски историчар: Најбоља ствар која се може десити Европи је нестанак САД

Емануел Тод је у међувремену постао права медијска звезда у Француској, истиче Полански.

Његови интервјуи имају стотине хиљада прегледа на "Јутјубу". Француски медији га, међутим, оптужују да је "пророк са затвореним очима" и да "шири пропаганду Кремља", што Тод одбија.

Његови ставови, како каже, нису идеолошки и он није никакав "путинофил". Он само покушава да ствари сагледа непристрасно, на основу темељних научних анализа које се протежу на дуже историјске периоде.

Зашто је Специјална војна операција почела у фебруару 2022?

На пример, зашто је руски председник Владимир Путин одабрао управо фебруар 2022. да покрене Специјалну војну операцију? Русија је, најмање од 2014, стрпљиво градила војне капацитете. Ту спадају и хиперсоничне ракете, којима НАТО ни САД не могу да парирају. Русија је, такође, осигурала своју економију од западних санкција, развијајући капацитете који се одликују "великом техничком, економском и социјалном флексибилношћу". Једном речју, Русија је "противник којег треба схватити озбиљно”.

План руског руководства, тврди Тод, на основу демографских показатеља и темпа мобилизације у Русији, јесте да до 2027. године порази Украјину и сасвим потисне НАТО са истока Европе.

Оптужбе Запада да Путин планира "инвазију на Европу" су у домену фантазија и пуке ратне пропаганде. "Истина је да се Русија са малим бројем становника и територијом од 17 милиона квадратних километара уопште не жели да осваја нове територије", тврди Тод.

Демографски фактори утичу на руски начин вођења рата, тврди Тод. У почетку је само 120.000 руских војника било распоређено у Украјини, а то је земља која располаже са 600.000 квадратних километара. Тренутно, тврди Тод, Русија у Украјини има снаге од 600.000 људи.

Супротно наративу који фаворизују многи западни коментатори, војна стратегија Русије није да баца милионе у "машину за млевење меса". Овај рат се води полако, прецизно, систематски и методично, како би се руски губици свели на минимум.

"Приоритет Русије није да освоји што више територије, већ да изгуби што је могуће мање људи", , закључује Тод.

Шта је прави узрок рата у Украјини

Путинова стална популарност у Русији нимало не изненађује Тода. Ослањајући се на стопу самоубистава и смртних случајева, Тод показује да еру Путинове владавине обележава стабилизација руског друштва. Посебно значајан показатељ је морталитет новорођенчади: 19 промила 2000. године, 4,4 промила 2020. године, што је испод америчке стопе од 5,4. За већину грађана Русије, животни стандард никада није био виши.

По Тодовом мишљењу, идеја да ће Русија бити поражена санкцијама је заблуда коју шире "рачуновође" и "адвокати", који су преузели западну политику и планирање.

Многе земље, равнодушне према овој конфронтацији између Русије и НАТО-а, једноставно не желе да прекину економске везе са Русијом зато што им то диктира Запад.

Историчар који је предвидео распад СССР-а: Покушаји САД да удаље Берлин од Москве завршиће неуспехом

Руска економија се опоравила, упркос или управо захваљујући западним санкцијама. Русија је произвела 37 милиона тона жита у 2012. години и чак 157 милиона тона 2023, у поређењу са америчком производњом, која је током 2022. пала на свега 47 милиона тона.

У ствари, цео појам БДП-а, закључује Тод, заслужује да се буде преиспитан. Запад више није у стању да произведе чак ни довољно оружја за Украјину.

Што се тиче Украјине, мало ко је очекивао да ће "неуспела држава" оптерећена корупцијом, која се налази у рукама олигарха, пружити такав отпор.

"Оно што нико није могао да предвиди јесте да ће Украјина управо у рату пронаћи оправдање за сопствено постојање", пише Тод. 

Тод представља неповратно подељену Украјину, са Кримом и Донбасом, који су 2014. одустали од украјинског националног пројекта. Преостали су само западни и централни региони, који су се ујединили против источних, насељених претежно Русима. Резултат тога је био покушај да Украјина "врати Донбас и Крим", а тај покушај је изазвао рат.

Заправо, ово је био стварни "крај украјинске демократије, која никада није функционисала" и "право рођење украјинске нације, кроз савез ултранационализма Запада и анархомилитаризма Центра, против рускојезичног становништва."

Самоубилачки пројекат звани Украјина

Уочи фебруара 2022. Русија је поставила три захтева Украјини: трајно задржавање Крима у Русији, заштиту руског становништва Донбаса и неутралност земље. Преостали део Украјине, сматра Тод, могао је да прихвати ове услове и да се усредсреди на изградњу националне државе, коју би сви признали.

Уместо тога, Кијев се одлучио да освоји Донбас и поврати Крим, што је био "самоубилачки пројекат". То показује управо "патолошку везаност садашње Украјине за Русију, суштинску потребу за сукобом, која открива украјинску неспособност да се одвоји од Русије."

Шта Тодове анализе откривају о самом Западу? Запад се претворио у "нарцистички пројекат", који је посве одвојен од "остатка света". То је резултат две деценије глобализације, коју су предводиле САД, а њих карактерише "идеолошка усамљеност Запада" и убеђење да и даље предводи свет.  

Ништа није погрешније од тога. Услед тога, Тод тога није изненађен ни што највећи део света у украјинском сукобу данас "навија за Русију, "пркосећи униполарној америчкој хегемонији" и "либералном међународном поретку".

Али Русија није главни геополитички проблем Запада, закључује Тод и додаје: "То је, пре свега, дубока америчка, терминална криза, која читаву планету доводи у опасност."

Овакве анализе, закључује Полонски, представљају шамар у лице француском и западном естаблишменту. Такви ставови оспоравају саме темеље западних политичких наратива и захтевају њихово потпуно преиспитивање.