Свет
Успон популиста у Немачкој: На трагу трамповске политике – не за Украјину, НАТО и мигранте
Уколико АфД и БСВ наставе да увећавају утицај у бирачком телу, уследиће неколико кључних промена у немачкој политици
Успех Алтернативе за Немачку (АфД) и Савеза Сара Вагенкнехт (БСВ) на управо завршеним изборима за Европски парламент, те њихов бојкот говора Владимира Зеленског у Бундестагу – најављују политички потрес, односно преоријентацију спољне политике у Немачкој, што ће се пак одразити на целу Европу, где се бирачи, такође, све више противе војном учешћу у сукобу у Украјини и европском "Зеленом њу дилу", пише економски аналитичар из Немачке, који је емигрирао у Панаму Дијего Фаснахт за "Ејжа тајмс".
Заокрети у немачкој политици
Фаснахт, који је био посланик немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и члан надзорних одбора разних компанија, а данас ради као финансијски аналитичар, констатује да уколико АфД и БСВ наставе да увећавају утицај у бирачком телу, уследиће неколико кључних промена у немачкој политици.
Прес свега смањење војне подршке Украјини – будући да се обе партије залажу за дипломатију, а не за војна решења, овакав став би могао довести до смањене испоруке оружја и подстицања мировних преговора.
Затим, нова процена односа с НАТО-ом – промена става Немачке о украјинском сукобу могла би да заоштри односе унутар Северноатлантске алијансе, посебно са земљама које су ратоборне према Русији.
Што се тиче унутрашње политике, "Ејжа тајмс" указује на то да би популистичка политика ових партија, укључујући оштрију контролу имиграције и фокус на домаће проблеме, могла да преобликује немачке приоритете, потенцијално доводећи до спољне политике какву је практиковао бивши и могуће будући председник САД Доналд Трамп.
Утицај на геополитичке прилике у Европи
Промена немачке политике имаће ефекта широм Европе – на јачање коалиција опредељених за мир, раскол у Европској унији, те повећан утицај Русије на Старом континенту.
Како је Немачка кључна држава ЕУ, њен помак ка мировном решењу сукоба у Украјини могао би да утиче и на друге земље да преиспитају своје ставове о истом. Последично, различити ставови о рату међу чланицама могли би да ослабе јединство блока, што би пак отежало доношење одлука и допринело смањењу утицаја ЕУ на глобалној сцени, дајући више моћи националним владама.
Смањења подршке Украјини охрабриће Русију да појача свој утицај на континенту.
Политичке промене у Немачкој, о чему сведоче акције АфД-а и БСВ-а, нису само домаћи феномен већ део ширег тренда ка геополитичком престројавању. Овај развој догађаја могао би значајно да промени став Европе о украјинском сукобу и преобликује геополитички пејзаж континента.
Како ове мировно оријентисане странке добијају на снази, нагласак на дипломатским решењима у односу на војно ангажовање вероватно ће расти, што би потенцијално довело до нове ере европске спољне политике, закључује.
