Масовни протести, блокаде саобраћајница и туче са полицијом постали су свакодневна појава у Јерменији, а нема назнака да ће политичка криза која тресе ову земљу почети да се стишава.
Напротив, курс Јеревана ка Западу, антируска реторика и потенцијално напуштање ОДКБ-а разлози су за још већу ескалацију протеста.
Ескалација протеста
Протести у Јерменији су почели у мају због потписивања споразума о разграничењу са Азербејџаном који подразумева предају неколико јерменских села Бакуу.
Грађани који протестују траже смену Никола Пашињана због предаје територије Азербејџану. Будући да опозиција није имала кандидата који би водио демонстрације, ту улогу је преузео поглавар Тавушке епархије Јерменске апостолске цркве, архиепископ Баграт Галстањан, који је због протеста обуставио служење цркви.
Међутим, без обзира на готово свакодневна окупљања у центру Јеревана опозиција и власт нису ни корак ближе договору. Напротив, тензије расту што се види и по ескалацији протеста.
Сукоб већих размера са полицијом избио је 12. јуна за време протеста код Скупштине Јерменије. Према последњим подацима, повређено је више од 100 демонстраната и најмање 10 полицајаца. Скуп је растеран сузавцем и гуменим мецима.
Партнерство са САД и француске војне базе
Без обзира на протесте, сукобе и погоршање односа са Москвом, Јереван наставља да продубљује сарадњу са чланицама НАТО. Јерменски министар спољних послова Арарат Мирзојан угостио је у уторак у Јеревану помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију, Џејмса О'Брајена.
Након састанка се појавила вест да Јереван не само да "тежи ка ближој сарадњи са евроатлантским институцијама и Западом", већ да САД и Јерменија планирају да своје билатералне односе подигну на ниво "стратешког партнерства".
Према речима Мирзојана и О'Брајена, Вашингтон помаже Јеревану војно, у трговини, при изменама правосудног система и у демократској пракси. Обе стране ће наставити да шире трговинске везе, заједно са "повећањем сарадње на санкцијама и контроли извоза", без обзира што је Јереван члан ОДКБ и Евроазијске уније.
"САД и Јерменија су поново потврдиле своју посвећеност заједничким демократским вредностима с циљем да Јерменија постане демократска, просперитетна и мирна (земља)", наводи се у саопштењу.
Посебно треба истаћи војну сарадњу. Иако је Јереван члан ОДКБ, Пашињан наставља да активно сарађује са НАТО, пре свега са САД. Вашингтон је обећао да ће наставити "трансформацију одбране" Јерменије кроз дугогодишње партнерство са Националном гардом Канзаса, док помаже јерменској полицији да "повећа одговорност и одрживост".
Активно се развија сарадња и са Француском. Након низа неуспеха у Африци и дешавања у Новој Каледонији, Париз се концентрисао на Украјину и Кавказ. Осим наговештаја слања "инструктора" у зону СВО, Француска шаље Јерменији војну опрему, пре свега оклопна возила. Према последњој, али до сада незваничној информацији у медијима, Јерменија је послала званичан захтев Француској за успостављање француске војне базе у земљи. Треба напоменути да Русија у Јерменији има своју базу у граду Гумри још од 1995. године, што ће додатно закомпликовати односе са Москвом.
Напуштање ОДКБ - одуговлачење неизбежног
Након доласка на власт 2018. године, премијер Јерменије из године у годину смањује сарадњу са Организацијом договора о колективној безбедности (ОДКБ). Последњих пар година Јереван скоро не учествује на заједничким седницама и не спроводи војне вежбе са другим савезницима.
Штавише, прес секретар Министарства спољних послова Јерменије Ани Бадаљан изјавила је 8. маја да република неће учествовати у финансирању активности ОДКБ-а ове године. ОДКБ је била приморана да прилагоди буџет, због одбијања Јерменије да плати чланарину. Цела ситуација почиње да личи на намерну ескалацију како би Јереван напустио савез.
"Још једном кажем да ће следећи логичан корак бити напуштање ОДКБ. Подсећам да ће у нашем програму од 2021. до 2026. године нисмо рекли да ћемо остати чланови ОДКБ, нисмо то рекли. Рекли смо да имамо питања на која желимо да добијемо одговоре, а када се то деси, одлучићемо. Можда се то (напуштање ОДКБ) буде кроз месец дана, а можда за једну или три године", рекао је Пашињан у Скупштини Јерменије.
Притом, треба истаћи да је Пашињан већ нашао главног кривца - председника Белорусије Александра Лукашенка. Према речима Пашињана, Јерменија ће напустити ОДКБ уколико се "Лукашенко не извини јерменском народу" или уколико Минск не напусти организацију.
А разлог је Лукашенкова посета Азербејџану и "припрема Бакуа за 44-дневни рат".
"Један од лидера ОДКБ-а наводи да је учествовао у припреми 44-дневног рата, инспирисао, веровао и желео победу Азербејџана. После тога, у формату ОДКБ, требало би да седнем са председником Белорусије и разговарам? Желим да кажем и следеће: изјављујем да никада нећу ићи у Белорусију све док је лидер ове земље Александар Лукашенко", рекао је Пашињан у Скупштини.
Пашињан је додао да "ниједан званични представник Јерменије неће ићи у Белорусију", а Јерменија је позвала свог амбасадора у Белорусији на консултације, саопштила је Бадаљан.
Узимајући у обзир реторику званичног Јеревана и смену политичког курса, Јерменији је потребна ескалација са ОДКБ као предлог за напуштање организације ради одвлачења пажње од стратешког партнерства са САД и потписивања неповољног по Јереван договора са Азербејџаном.