Врховни командант НАТО-а: Русија и Кина побеђују САД у Африци, стратегија у шест тачака

Кина и Русија у Африци преузимају водећи утицај у односу на Сједињене Америчке Државе, пише у ауторском тексту за "Блумберг" пензионисани адмирал Џејмс Ставридис, бивши главнокомандујући НАТО снага у Европи.

Према његовој оцени, Африка постаје све значајнији регион за глобалну безбедност, али САД не успевају да се прилагоде сцени која се брзо мења, па су тако америчке трупе биле принуђене и да напусте Нигер, где је Пентагон имао дугогодишње безбедносно партнерство.

Председник Зимбабвеа: Русија је наш важан савезник, незаконите санкције коче економски развој

"Стратешки значај Африке није прецењен: до 2050. тамо ће живети сваки четврти човек на планети. Конкуренти америчких великих сила направили су дубок продор, а без кохерентне стратегије, САД ће наставити да губе утицај и геополитичку предност", подвлачи Ставридис.

Америчка афричка команда, задужена за војну сарадњу широм региона, упозорава да је Кина активна у све 54 земље на континенту.

Генерал Мајк Ленгли, њен командант, каже да Пекинг тежи успостављању поморских база на Атлантском и Индијском океану и Аденском заливу. Кина је изградила и своју прву званичну прекоокеанску базу на Афричком рогу у Џибутију.

Ставридис наводи и да би нова стратегија Вашингтона у односу на Африку морала да се састоји од шест тачака.

За почетак Америка би требало да схвати огромну разноликост Африке. Друго, важно је концентрисати напоре на неколико кључних земаља у четири различите географске области, које имају регионални и, у неким случајевима, утицај на целом континенту.

Битно је побољшање веза са утицајним регионалним и глобалним организацијама, попут на пример Афричке уније, у којој је место америчког амбасадора је упражњено више од годину дана.

Америка би требало да ближе координира са својим глобалним савезницима, попут Француске која је задржала јаке везе са својим афричким колонија, а уз то неопходно је и да се постави као такмац пекиншкој иницијативи "Појас и пут".

Вашингтон би требало, закључује војни стручњак, и да пружа већу безбедносну подршку – што суштински значи пружање обуке и опреме војскама континента.