Украјински председник Владимир Зеленски суочава се са претњом која је увек вребала из позадине, а која долази од његових "западних пријатеља широког срца": могућношћу преговора с Русијом и уступцима које треба да направи у тим разговорима, пише професор Џозеф Џофе у ауторском тексту за "Тајм".
Професор Џофе, који предаје међународну политику и безбедност на Универзитету "Џон Хопкинс", могућност преговора, коју западни савезници према његовој анализи све више намећу као тему за размишљање Украјини, назива трећом фазом рата. У препознатљивом западном наративу, прва фаза била је долазак руских трупа до Кијева и за западњаке необјашњиво повлачење, друга фаза "доминација Украјинаца на бојном пољу која и даље траје", док је трећа фаза – жеља западних савезника за постизањем примирја.
"Циљ није свргнути Путина, што само његови људи могу да учине. Поента је у томе да га треба отрезнити и одвратити од авантуризма на дуже стазе. Крим је вероватно изгубљен. Али признавање његових других освајања у трећем чину, охрабрило би га. На глобалном нивоу, други амбициозни ревизионисти попут Кине и Ирана посматрају", наводи Џофе у закључку текста.
С обзиром на "славу украјинског оружја" вођену "снажном мотивацијом и огромним упумпавањем западног новца и оружја", Џофе западну потребу за преговорима објашњава пре свега "нуклеарним претњама" Москве, за које додуше, признаје, да су увек биле мало вероватне.
"Путинове претње ипак су узнемириле Запад. Ко жели да умре за Кијев? Или да се смрзава док Русија заврће гас Европи? Париз и Берлин покушавају да буду медијатори од првог дана. Западни званичници уморни су од рата после девет месеци. У САД, расте противљење републиканаца умешаности Америке у конфликт", констатује Џофе.
Напомиње да постоји могућност да Украјинци у овој трећој фази конфликта неће успети да понове "невероватне напретке" које су начинили у другој. У таквој ситуацији, "председник Бајден суптилно је упозорио свог украјинског колегу: време је за почетак разговора с Путином".
Шта Запад жели да постигне?
"Да спаси недужну државу од разарања последњи пут виђеног у Другом светском рату када су нацисти системски убијали цивиле. Авај, хуманитарни разлози су непоуздан водич у управљању државом. Сопствени интереси су на првом месту", пише Џофе.
Европа жели да очува поредак успостављен пре 77 година и угрожен "империјалним тежњама" Русије, али како да се постави у руско-украјинском конфликту је смртоносна дилема, како је назива аутор.
"Путин не сме да победи, али Зеленски не сме да победи превише", тако позицију Запада види Џофе у ауторском коментару.
Како решити дилему, ни сам аутор колумне није сигуран, али како наводи, један принцип је лако уочити: не ради се само о помоћи Украјини у конфликту против Русије.
"Опкољена држава такође се бори за драгоцени европски систем поремећен руским експанзионизмом. Украјина нештедимице враћа услугу супротстављајући му се. Она брани и остатак Запада", сматра Џофе водећи се уобичајеним западним становиштем о руско-украјинском конфликту као попришту борбе за "западне вредности".