Протеклих дана у Јерменији су се десили веома значајни догађаји, који би могли да означе почетак краја политичке каријере премијера Никола Пашињана, пише руски сајт "Катехон".
Никол Пашињан се већ обратио Француској са званичним предлогом да припреми контингент снага које треба да се разместе у Јерменији. У исто време он покушава да се посвађа са чланицама ОДКБ-а и користи силу како би сузбио протесте на улицама Јеревана.
Заправо, Пашињан се потпуно потчинио западним политичким елитама и допустио да се све значајне одлуке за Јерменију доносе у Вашингтону или Паризу.
Ипак, руске снаге су и даље стациониране на границама са Турском и Ираном, француске трупе још нису размештене на територији Јерменије, а Јереван није изашао из ОДКБ-а, упркос изјавама Пашињана да планира да то уради.
Премијер је недавно изјавио да ће, уколико то народ жели, поднети оставку. Међутим, митинге опозиције Пашињан не сматра изразом воље становништва Јерменије.
Пашињан је поздравио акције снага безбедности, које су 12. јуна употребиле шок бомбе против демонстраната, уз претњу да ће и следећи пут полиција поступати на исти начин.
Чудно и агресивно понашање Пашињана
Званични, провладини медији у Јеревану тврде да се протести одвијају по пажљиво планираном сценарију првог јерарха и једног од лидера опозиције – поглавара Тавушке епархије Јерменске апостолске цркве архиепископа Баграта Галстањана.
Према овој верзији, Галстањан жели да изазове крвопролиће како би дискредитовао власт и снаге безбедности. Јерменска црква се у штампи назива "криминалном групом". Раније је посланик Грађанског уговора Арсен Торосјан рекао да "мит о јерменској цркви треба уништити до темеља".
За Галстањана многи предвиђају да ће после оставке Пашињана постати премијер прелазне владе.
Међутим, Галстањан је пребрзо постао вођа протеста. Архиепископ има и држављанство Канаде, где је водио епархију Јерменске цркве. Деведесетих година прошлог века, он је студирао на енглеском универзитету у Лидсу, а 2012. године завршио је постдипломске студије на Универзитету Конкордија у Монтреалу.
Другим речима, атлантисти, који имају велико искуство у стварању обојених револуција, могу да преузму протесте, уколико их већ не контролишу преко Галстањана. Уосталом, нема сумње да Колективног запад има велики утицај на протесте који су далеко од мирних.
Што се дуже протести одвијају, Пашињаново понашање постаје све чудније и агресивније. Два пута, за само два дана, говорио је о могућем изласку своје земље из ОДКБ: "Одлучићемо да ли ће то бити за месец, годину или три године."
Председник Азербејџана Илхам Алијев води супротну, вишевекторску политику. Осим пријатељства са Ердоганом и намигивања НАТО-у, он има одличне односе са Русијом и добро разуме користи који има његова земља од чланства у ЕАЕУ и ОДКБ.
Баку гради партнерство и са Москвом и са Минском, што се не може рећи за Јереван.
Планови премијера искључују постојање јаке и независне Јерменије
За то време, Пашињан наставља са агресивном реториком у вези са операцијама Азербејџана у Карабаху, у септембру 2023. године. Током говора у парламенту 12. јула, он је јерменске генерале у Нагорно Карабаху назвао "дезертерима и кукавицима."
Ова изјава изазвала је негодовање опозиције, која се сукобила са представницима владајуће странке и провладиним посланицима. То је послужило као увод за насилне сукобе демонстраната са полицијом, у којима је повређено десетак људи.
Појачана реторика Пашињана против Русије, њених савезника и ОДКБ, као и насилне методе за сузбијање протеста, уследили су убрзо након посете помоћника америчког државног секретара за европска питања Џејмса О'Брајена Јеревану 11. јуна, који је, на састанку са јерменским премијером, рекао да је Вашингтон спреман да "продуби безбедносне односе са Јерменијом" и да ће радити на "јачању демократије и безбедности земље", како би "смањио зависност Јерменије од Русије".
О'Брајен је прошле године изазвао озбиљну кризу у односима САД и Азербејџана, оптужујући Баку за нарушавање територијалног интегритета Јерменије.
Све то указује да Пашињан намерно доводи државу у кризу и да планира да затражи од Француске и САД интервенцију како би угушио грађанске протесте.
Планови Пашињана не укључују постојање јаке и независне Јерменије. То би могло довести до дубоког економског колапса, пораза у рату и тоталне зависности од Запада, закључује руски медиј, без могућности уласка у ЕУ или НАТО. Односно, Пашињан је одлучио да корача стопама Зеленског.