Бивши председник Француске се враћа у политику: Оланд око себе формирао широк фронт зелено-левих

Бивши председник Француске Франсоа Оланд рекао је да ће се поново кандидовати за посланика на парламентарним изборима, што је последњи политички обрт након што је његов наследник Емануел Макрон расписао ванредне изборе, пише "Еурактив".

Оланд који је био француски председник од 2012. до 2017. године, напустио је ту позицију са рекордним нивоом непопуларности - и код делова радикалне левице, и социјалиста, и грађана.

Он је најавио да ће се кандидовати за посланика у југозападном одељењу Корез на листи Новог народног фронта, левичарске групације формиране за изборе која укључује социјалисте, убеђене левичаре, зелене и комунисте.

"Изузетна одлука за изузетну ситуацију. Не тражим ништа за себе, само желим да будем на услузи", рекао је Оланд новинарима.

Оланд је додао да подржава нови широки левичарски савез, рекавши да "сви морају учинити све како би били сигурни да крајња десница не дође на власт у Француској".

Парламентарни избори ће се у Француској одржати 30. јуна и 7. јула, а последња истраживања јавног мњења сугеришу да би у Француској уједињена левица и десничарско Национално окупљање могли да победе коалицију председника Емануела Макрона.

Од љубавница, престижно возило и Миниски споразуми

Скутер бившег француског председника Оланда крајем маја ове године продат је на аукцији за више од 20.000 евра, што је дупло више од почетне цене и много више пута од вредности половних, писали су тада медији.

Скутер је купио колекционар престижних и историјских возила.

Тај скутер је постао познат по скандалу када је Оланд снимљен како се вози на њему током ноћи док иде у посету својој љубавници Жили Гаје 2014. године. Фотографије су објављене у медијима.

Оланд је након тога објавио да је веза са његовом партнерком новинарком Валери Трирвејле завршена, одлучио је да се не кандидује за реизбор 2017. године и оженио Жили Гаје 2022. 

Бивши француски председник Оланд је и један од потписника Миниских споразума, уз руског председника Владимира Путина, тадашњег председника Украјине Петра Порошенка, и немачке канцеларке Ангела Меркел.

Кад је Русија у фебруару 2022. покренула Специјалну војну операцију у Украјини да би сачувала руски народ на простору Донбаса, суочила се са оптужбама да је прекршила споразуме договорене у Минску. Испоставиће се да Минске споразуме, чију примену су гарантовале земље потписнице - Француска, Немачка, Украјина и Русија, Запад и Кијев никада нису ни планирали да спроведу.