Свет
Шта значи Нетанјахуово распуштање ратног кабинета: Крај рата или још већи сукоб на Блиском истоку?
Упркос бројним грешкама и криминалним потезима, једино што спречава тужилаштво да подигне оптужницу против Бенјамина Нетанјахуа је, фактички, његов имунитет као лидера државе. Управо из таквих разлога њему је потребан рат, оцењује саговорник РТ Балкан
Бенјамину Нетанјахуу потребан је спољни непријатељ, како би се одржао на врху у унутрашњеполитичкој јавности, па распуштање ратног кабинета не значи крај рата у Појасу Газе, већ, вероватно, покретање још нових жаришта на Блиском истоку, оцењује за РТ Балкан Србољуб Пеовић са Института за европске студије.
Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху синоћ је распустио ратни кабинет, јавио је "Тајмс ов Израел", позивајући се на медије на хебрејском језику.
Наш саговорник сматра да се наставља криза која се већ дуго кува у израелском друштву.
"За израелски политички систем је карактеристично да има јако мали праг цензуса у пресеку, што са фрагментацијом политичког система, која се дешава последњих деценија, заправо доприноси томе да су потребне широке, непринципијелне коалиције и сада видимо последице тог политичког развитка", објашњава Пеовић.
То значи да ће, како наводи, вероватно у будућности правити још шире коалиције, још мање принципијелне, што ће, уколико не дође до реформе политичког система, нарушити интегритет власти у држави.
Пеовић указује да распуштање ратног кабинета не значи крај рата, јер израелска јавност заправо захтева рат и тражи да ратовање буде ефикасније.
"Притисак је доминантно на то да ратовање буде ефикасније, а не да дође до престанка рата. Не треба очекивати велику промену, мада све зависи од странака које буду учествовале у влади у смислу тога како ће се водити, али се рат не доводи у питање", сматра наш саговорник.
Према писању РТ на арапском, Нетанјахуова одлука је била очекивана, у светлу захтева министра за националну безбедност Итамара Бен Гвира и министра финансија Безалела Смотрича да уђу у форум, уместо министара у оставци, што је потез који би појачао тензије са међународним партнерима, укључујући САД.
Итамар Бен Гвир и Безалел Смотрич одлучују?
Очекује се да ће Нетанјаху кључне одлуке о рату доносити током малих "ад хок" састанака са малом групом министара, укључујући министра одбране Јоава Галанта и министра за стратешка питања Рона Дермера који су били у ратном кабинету.
Наш саговорник оцењује да ће Итамар Бен Гвир и Безалел Смотрич диктирати курс и убудуће, иако су сада били "искључени" када су у питању састанци ратног кабинета.
"Доћи ће вероватно до заоштравања када је у питању Јужни Либан, отварања фронта са Хезболахом, који практично већ и постоји, али није попримио облик рата. Врло је важно како ће се позиционирати политичари као што су Итамар Бен Гвир и Безалел Смотрич", каже Пеовић, истичући:
"Њих двојица су наметнули као тас на ваги при формирању претходне владе и вероватно ће бити слични политички чиниоци и у будућим владама. Они су представници екстремних делова израелског друштва који желе да потенцијално активирају и неке друге делове Блиског истока, као што је Јордан или желе да доведу до физичког истребљења Палестинаца са одређених територија".
Истиче да "све наравно зависи од тога да ли ће одређени елементи друштва моћи да диктирају своју политичку вољу широј израелској јавности."
Ово би, дакле, могло да значи, не само да рат неће престати, већ да би могао да прерасте у сукоб много ширих размера и да отвори још жаришта на Блиском истоку.
Како би се одржао на власти, али и на слободи, Нетанјаху мора да има "спољног непријатеља", наводи наш саговорник.
"Бенјамину Нетанјахуу потребан је спољни непријатељ, како би се одржао у унутрашњој политичкој јавности. Његов мото на претходним изборима био је 'Једини човек који може да спасе Израел', упркос бројним грешкама и криминалним потезима, једино што спречава тужилаштво да подигне оптужницу је, фактички, његов имунитет као лидера државе. Управо из таквих разлога њему је потребан рат, можда чак и још бруталнији", указује Пеовић.
Према писању медија, очекује се да ће Нетанјаху кључне одлуке о рату доносити током малих "ад хок" састанака са малом групом министара, укључујући министра одбране Јоава Галанта и министра за стратешка питања Рона Дермера који су били у ратном кабинету.
Инет је известио да се влада ратне администрације већ имала "телефонски састанак", без Бенија Ганца и Гадија Ајзенкотам, након чијих остави је ратни кабинет распуштен. Кабинет премијера дефинисао је састанак као "безбедносне консултације".
"Важно је напоменути да је рат почео након што се Ганц придружио Нетанјахуу у влади националног јединства на почетку рата у октобру, а у њему су били и Ајзенкот и Арије Дери, као посматрачи. И Ганц и Ајзенкот напустили су владу прошле недеље, због Нетанјахуовог 'неуспеха да формира стратегију за рат у Гази'", пише РТ на арапском, додајући:
"Након Ганцове оставке, Американци су извршили притисак на Нетанјахуа да не распушта ратну владу, јер је сматрају умеренијом и мисле да неће доносити екстремне одлуке".
Kако наводи Инет, распуштањем ратне владе Нетанјаху себе ставља по страни, "али то може бити намерно", јер сва важне одлуке мора да доноси проширена влада, и ту онда нема много простора за маневрисање. Према наводима Инета, то иде на руку премијеру, јер се он труди да се рат настави.
