Свет
Фински поглед: Да ли смо на прагу нуклеарног уништења
Русија има и бомбардере и хиперсоничне ракете, које је могуће испалити са бродова и подморница, као и артиљерију способну да изврши тактичке нуклеарне ударе, САД имају само авионе и навођене бомбе
Током кубанске кризе, "сат судњег дана", који одбројава колико нас дели од нуклеарне катаклизме, показивао је седам минута пре поноћи, а сада је на само 90 секунди, и ово упозорење треба схвати крајње озбиљно, пише фински економиста из консулантске куће "Џиенес економикс" Томас Малинен, који се дуго бави питањима нуклеарног наоружања.
Још од почетка украјинског сукоба 2014, претња од нуклеарног рата постала је застрашујућа. Посебни разлози за забринутост су недавни украјински напад на руски радарски систем за рано упозоравање и присуство руске флоте близу обала Флориде.
Како тврди Малинен, не постоји универзално прихваћена дефиниција тактичког нуклеарног оружја. Једина прихватљива дефиниција је она која дели нуклеарно оружје према домету, према којој стратешко нуклеарно оружје има интерконтинентални домет.
До сада је нуклеарне силе од употребе нуклеарног оружја одвраћала доктрина "обостраног гарантованог уништења" (МАД), која је гарантовала да ће у случају његове употребе оба противника бити уништена.
Заправо, човечанство се налази пред опасношћу од нуклеарног сукоба откада су САД извеле прву нуклеарну пробу, 16. јула 1945. године. Само два месеца касније, САД су употребиле нуклеарно оружје против Јапана, нападима на Хирошиму и Нагасаки. По окончању Другог светског рата, почиње трка у наоружавању.
Ипак, тек је проналазак интерконтиненталних бомбардера и интерконтиненталних балистичких ракета (ИЦБМ) довео до стварања концепта нуклеарног одвраћања.
Темељна идеја МАД-а (нуклеарног одвраћања) почива на претпоставци да би употреба нуклеарног оружја довела до нуклеарног рата и до сигурног међусобног уништења.
Асиметрија у корист Русије
Тренутно постоји јасна асиметрија у тактичком нуклеарном оружју између две водеће нуклеарне силе, САД и Русије.
Крајем 1980-их, САД су имале око 9.000 комада тактичког нуклеарног оружја, Совјетски Савез је имао између 13.000 и 22.000 комада тактичког нуклеарног оружја.
Русија је развила и модернизовала широк спектар платформи способних да лансирају конвенционалне и нуклеарне бојеве главе.
Русија има и бомбардере и хиперсоничне ракете, које је могуће испалити са бродова и подморница, као и артиљерију способну да изврши тактичке нуклеарне ударе.
САД имају само авионе и навођене бомбе. Француска и Британија су готово елиминисале свој арсенал тактичког нуклеарног оружја. Некадашња симетрија у тактичком нуклеарном оружју претворила се у јасну асиметрију у корист Русије.
Колапс Споразума о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ) у фебруару 2019. године створио је претњу по Русију, јер је тиме отворена могућност да се из Европе лансирају нуклеарне ракете кратког или средњег домета.
Да ли је, међутим, амерички противракетни одбрамбени систем ефикасан против хиперсоничних пројектила? Извештаји о иранским хиперсоничним ударима на Израел су опречни, али знамо да су неке хиперсоничне ракете пробиле израелску "гвоздену куполу".
Крајем 1980-их совјетска војна кампања у Авганистану запада је фаталан ударац руској економији, што је на крају довео до колапса целог Совјетског Савеза. Рат у Авганистану, као и сукоб у Украјини је прокси (посреднички) рат између САД и Русије, који се води око стратешки неважне земље.
У међувремену, САД су увеле још једну рунду санкција усмерених на финансијски сектор Русије, а руски бродови су се појавили надомак Флориде, што је само још један корак ка нуклеарној ескалацији.
Свет се данас опет дели на два блока. Оно што садашњу ситуацију чини тако застрашујућом јесте то што кршимо већину давно утврђених међународних правила.
Како сматра Малинен, ако смо нешто научили из историје, то је да, када се једном наруши међународни поредак, неизбежно следе деструктивни ратови. Да ли ће човечанство имати снаге да се заустави у нуклеарној ескалацији пре него што постане прекасно?
