Свет
Како је Америка одбацила слободну трговину и усвојила протекционизам
Када се Трамп појавио са својим протекционистичким идејама, био је то својеврсни преседан. Непуну деценију касније државни интервенционизам у привреди потпуно је нормална ствар
Једна од кључних карактеристика председничке кампање бившег председника Доналда Трампа 2016. била су његова – барем у то време – неортодоксна мишљења о трговини.
Протекционистичка политика и царине за које се он залагао у то време, што га је разликовало у односу на све остале кандидате који су промовисали слободну трговину без уплитања државе, сада су, међутим, по писању портала "Рил клир политикс", постали – главни ток.
Да је слободан проток робе сада део америчке прошлости, као и да је протекционизам постао основна особина америчке привреде, показује и чињеница да је амерички председник Џозеф Бајден недавно увео нови сет царина Кини, укључујући 25 одсто на челик, алуминијум, батерије, и неке медицинске производе, 50 одсто на полупроводнике и соларне ћелије и 100 одсто на електрична возила.
"Пре него што се Трамп појавио, преовлађујућа мудрост о трговини била је да су слободна трговина и ниске или никакве царине најбоља политика за јачање глобалне економије, укључујући и ону Сједињених Држава. Северноамерички споразум о слободној трговини први је замислио Роналд Реган, увео га Џорџ Буш старији, а потписао Бил Клинтон. Одступајући од претходне мантре, међутим, и Доналд Трамп и Џозеф Бајден су за циљ своје трговинске политике поставили повећање домаће производње и радних места за Американце радничке класе", наводи овај портал.
Иако се Трамп и Бајден углавном усклађени по својим циљевима трговинске политике односно заштите сопствене економије високим царинама, њихове специфичности спровођења тих планова се разликују.
Бајденова администрација фокусирана је на питања правичности и животне средине и за разлику од Трампове агенде за 2017, која је искључиво давала приоритет снази САД, америчкој економији и заштити суверенитета САД, Бајден је такође укључио стуб "изградње одрживе инфраструктуре и будућности чисте енергије".
Друга примарна разлика између политика два председника у трговини је обим и појединости њихових тарифа. Трамп се залагао за идеју о царинама од 10 одсто на сав увоз и царинама од 60 одсто на сву кинеску робу, док се Бајденова администрација определила за фокусиранији приступ, односно царине су стављене на одређену робу јер "непоштене трговинске праксе Кине у вези са трансфером технологије, интелектуалном својином и иновацијама прете америчким предузећима и радницима".
