Већ неко време Европа и САД пролазе кроз период револуција и грађанских ратова, а такви сукоби, који имају тенденцију да се протежу на дуже историјске периоде, део су интензивног културног рата, пише бивши британски обавештајац и дипломата Алистер Крук за портал "Фонд стратешке културе".
У Европи је почела побуна оних који не желе да напусте традиционалне моралне вредности и оних који нису спремни да се потчине опресивном нелибералном поретку, који се представља као либералан.
Резултати избора за Европски парламент могу се сматрати првим алармантим знаком који указује на значајну промену, сматра Крук. У Британији и Француској су заказани превремени избори, а Немачка, као и велики део Европе, налази се у дубоким политичким превирањима.
Ипак, не треба гајити илузије, упозорава Крук. Сурова реалност је да западне структуре моћи још контролишу богатства, кључне друштвене институције и полуге принуде. Свеједно, Запад се убрзано приближава моралном, политичком и финансијском колапсу, што доноси геополитику високог ризика.
Америчке структуре моћи су дубоко обесхрабрене због исхода европских избора. Шта ова европска побуна значи за амерички естаблишмент и за администрацију Џозефа Бајдена, пита се британски обавештајац.
Већ постоји војна ескалација у Украјини, коју предводе САД. Прави циљ ове ескалације је да испровоцира Русију на војни одговор. Изгледа да амерички јастребови путем сталне ескалације настоје да стекну предност над Москвом и да западне елите не верују у све оштрија упозорења која стижу из Русије.
Предстојећи колапс Украјине, отварање тајванског фронта
Сталне провокације Москве ће вероватно послужити као изговор за одлагање председничких избора у САД.
Остварење ових планова очигледно зависи од тога колико брзо ће Украјина доживети војни и политички колапс. Уколико се колапс Украјине догоди раније него што се очекује, предвиђа Крук, Вашингтон ће се усмерити ка "тајванском фронту", који се већ припрема.
Побуна у Европи је последица чињенице да западна владајућа структура није никакав либерални пројекат, већ нелиберални систем контроле (менаџерска технократија), који се лажно представља као либерализам.
Природно, многи Европљани се данас осећају потпуно отуђеним од естаблишмента. Има много разлога за то: питање Украјине, имиграција, пад животног стандарда...
Сада се испоставља се да је уверење да је овај поредак либералан обична илузија. Тачније је да га зовемо квазитоталитаризмом, са системима контроле, цензуром, са технократијом, карантином или климатских ванредним ситуацијама.
Када је традиционални либерализам постао нелибералан, пита се Крук. Кључни преокрет догодио се 1970-их, када је амерички јастреб Збигњев Бжежински објавио књигу "Између два доба: Улога Америке у технотронском добу", у којој је записао: "Технотроничка ера укључује постепену појаву све више контролисаног друштва. У таквом друштву, доминира елита која више није везана за традицију или националне вредности."
У западном друштву, како је писао Бжежински, "међународне банке и мултинационалне корпорације планирају у терминима који далеко надмашују политички концепт националне државе."
Западни заокрет ка тоталитаризму
Тако је настао "амерички век", који се заснивао на контроли нафтних ресурса и хегемонији долара. Овоме су касније додати још елементи, као што су ограничавање раста, исцрпљивање енергетских ресурса и глобално загревање.
То је представљало западни заокрет ка тоталитаризму, чије је тајно срце представљала Трилатерална комисија, иза које је стајао Дејвид Рокфелер, а то је пут који је даље водио ка Давосу и Клаусу Швабу.
Како је 1977. записао истраживач Крег Карпел: "Влада САД се претворила у приватну организацију, која је САД потчинила интересима мултинационалних банака и корпорација", а то је брзо метастазирало у Европи.
Сада се у Европи суочавамо са правом побуном против америчке олигархије, тврди британски дипломата. Теоретичар Карл Полањи је говорио о традиционалном месту економије у европском друштву. За њега је вера у тржиште које све регулише раскид са људском историјом. До тада је економија била подређена политици, обичајима, религији и друштвеним односима.
Нова парадигма је значила слабљење друштвених односа, атомизацију појединца и одсуство егзистенијалног смисла. Многи Европљани то сада добро разумеју.
Тренутно, незадовољство избија свуда у Европи. Не постоји начин да се овај сукоб народа и владајућих елита оконча компромисом. Владајући слојеви ће или наставити да доминирају, или ће у том сукобу изгубити све. Грађани за елите постају опасна претња.
Како међународни поредак почиње да се руши, закључује Крук, елите у САД ће постајати све бескомпромисније.