Издаци на одбрану у НАТО-у достигли су до сада незапамћене размере, а по свој прилици ће наставити да расту - иза чега се крије страх чланица тог савеза од јачања Русије и Кине.
Према подацима НАТО-а које је објавио Асошијејтед прес (АП), рекордне 23 чланице НАТО-а, који данас чине 32 државе, издвајаће више од два одсто БДП-а на одбрану током 2024.
Алијанса је потрошњу за одбрану повећала за чак 17,9 одсто у односу на прошлу годину - што је такође незапамћено. У потрошњи на одбрану као удео у БДП-у истиче се Пољска (4,1 одсто), а њу следе Естонија (3,4), САД (3,4), Летонија (3,2), Грчка (3,1) и Литванија (2,9 одсто).
Међу земљама које су током последње две године значајно повећале потрошњу налазе се Немачка (са 1,5 одсто 2022. на 2,1 одсто), Турска (1,4 на 2,1) и балтичке земље.
Француска и Велика Британија такође троше више од два одсто на одбрану, али је њихов скок процентуално мањи, зато што су оне и раније издвајале значајна средства на одбрану.
"Европљани данас чине више за своју колективну безбедност него пре само неколико година", рекао је одлазећи генерално секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.
Државе чланице НАТО-а драстично су повећале потрошњу на одбрану након почетка руске војне операције у Украјини, која је "упалила лампице" у многим европским престоницама.
Уредник ТВ Фронт Андреј Млакар за РТ Балкан каже да се иза повећања потрошње на одбрану крије страх од Русије и Кине, али и страх од потенцијалне победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД.
"Русија и Кина су дефинисане као главни противници. Кина пре свега због ШОС-а, што је разлог планова за ширење НАТО-а на Пацифик, али и претварање АУКУС-а у прави војни савез. У Европи се квота испуњава због страха од потенцијалне победе Трампа, а припремају се и за потенцијални конфликт са Русијом", истиче он за РТ Балкан.
Наш саговорник указује да су издаци на одбрану добили приоритет у односу на остале државне пројекте.
"Суштина је да се прелази из мирнодопске фазе у фазу перманентног конфликта. То је случај и са малим државама, не само на Балтику, већ и са земљама попут Црне Горе и Словеније", указује Млакар.
Плаши ли се НАТО "Трампа 2.0"?
Квота од два одсто БДП-а, колико би све државе чланице НАТО-а требало да издвајају на одбрану, уведена је 2014. године - након избијања кризе у Украјини.
Међутим, многе државе у Алијанси то очигледно нису схватиле озбиљно - чак ни након доласка Доналда Трампа у Белу кућу 2017. године, који је савезнике често критиковао да не троше довољно и да се превише ослањају на САД.
Међутим, руска војна операција у Украјини, конфликти на Блиском истоку, страх од ескалације у региону Тајвана и потенцијални повратак Трампа у Белу кућу забринули су многе европске лидере.
"Америчке администрације су апсолутно оправдано тврдиле да савезници САД премало троше", изјавио је недавно Столтенберг. "Добра вест је да се то мења."
Да би "Трамп 2.0" могао да буде радикалнији него некада указује његова изјава из фебруара, када је некадашњи председник рекао да би "охрабрио" Русију да нападне сваку чланицу НАТО-а која не плаћа своје обавезе.
Андреј Млакар не верује да је "Трампова претња" главни узрок повећања потрошње на одбрану у Европи, али да постоји страх од његовог "стихијског" карактера.
"Повећање није толико због Трампа, већ зато што НАТО прелази у фазу перманентног глобалног конфликта са Русијом. НАТО мора да појача своје капацитете, пре свега да повећа број тенкова, артиљерије, ПВО система… Ипак, потребно је да се неке ствари предупреде због 'стихијског' карактера Доналда Трампа. Њему ће приоритет бити Израел, због чега од Европе тражи да повећају своја издвајања", истиче он.
Млакар наглашава и да европске земље махом купују америчко наоружање - делимично и како би "одобровољили" бившег (а потенцијално и будућег) председника САД.
"Све земље махом купују америчко наоружање, чиме би 'одобровољили' Доналда Трампа, али и појачали кредибилитет америчке војне индустрије. Купују се 'бредлији', 'џавелини', авиони Ф-35 и слично", указује он.
Кинеско-руски одговор
Саговорник РТ Балкан указује да су Русија и Кина већ одговориле на агресивну политику земаља чланица НАТО-а.
"Русија је одговорила распоређивањем нуклеарног оружја у Белорусији и тзв. асиметричним одговором, пре свега кроз развој и припрему ракета и нуклеарног наоружања. Кина има значајне потенцијале на простору Пацифика, а Русија тестира хиперсоничне пројектиле", објашњава он.
Млакар подсећа и да се у Европи ствара нека врста "санитарног кордона" око Русије, Белорусије и Калињинградске области, у којој би главну улогу требало да играју Пољска и балтичке републике.
Реч је о државама које предњаче у потрошњи на одбрану као део БДП-а, што се пре свега односи на Пољску - која ће на војску у 2024. потрошити чак 4,1 одсто.