Хрватски аналитичар: Зашто Запад наставља да изазива Русију

Управо јачају захтеви руске јавности која тражи оштар војни одговор Москве Западу, без обзира на последице које би то могло да има по Русију и свет, пише геополитички аналитичар Зоран Метер за хрватски сајт "Геополитика".

Руски аналитичари сматрају да Путин више нема избора и да ће најзад предузети војне мере против западних земаља. Како ће то урадити, нико се не усуђује да прогнозира.

Сукоб у Украјини, који је почео 24. фебруара 2022. године, означио је почетак новог "хладног рата" у односима Москве и Вашингтона. И без Украјине, међутим, све би било мање-више исто, примећује Метер. Запад већ дуго покушава да потпуно изолује или уништи Русију.

Америчко-руски погледи на свет и њихови интереси су очигледно различити и историјски супротстављени. На пример, Вашингтон никада није ни укинуо санкције које је прогласио против Совјетског Савеза, које су годинама само јачале.

Превара потписана у Минску

Преломна тачка у руско-америчким односима био је чувени говор руског председника, који је он одржао 2007. на Минхенској безбедносној конференцији, где је отворено упозорио Запад да се Русија, као велика држава, која има дуге и славне традиције, не прихвата место које су јој намениле САД у будућем устројству света.

Хрватски геополитичар: Кина и Русија стварају војни савез, САД настављају да играју ризичну игру

Од тога тренутка, Путин је означен као главни непријатељ Запада, што су прихватили готово сви западни медији.

Већ наредне године, Запад је Путину упутио највећи изазов у његовој дотадашњој владавини, тако што је отворени западни играч, председник Грузије Михаил Сакашвили, напао руске мировне снаге на граници с одметнутом регијом Јужном Осетијом.

Рат са Грузијом је трајао свега недељу дана, а руске снаге су се нашле на 30-ак километара од грузијске престонице Тбилисија.

И данас у Русији постоје аналитичари који сматрају да је Путиново одбијање да заузме грузијску престоницу било стратешка грешка. Али, Путин се тада руководио уверењем да је ипак могуће смањити напетости у руско-америчким односима.

Потом је услeдио кијевски "Евромајдан" из 2014.

Чак и тада је постајала могућност за постизање неког договора са Западом око Донбаса и будућности Украјине. У то време, потписани су Мински споразуми, којим је заустављен рат између украјинске војске и руских снага на истоку земље.

Запад је сам испровоцирао конфликт у Украјини

Споразуми су гарантовали широку аутономију за већински Русима насељене области на истоку. Требало је да уследе уставне промене и референдум у Украјини, али до њих никада није дошло, јер Кијев није желео да их спроведе.

Како је, недуго након почетка сукоба у Украјини, признала бивша немачка канцеларка Ангела Меркел, а то је потврдио и француски председник Макрон, Запад је Минским споразумима само куповао време за наоружавање Украјине.

Наш избор

Строго поверљиво: Како је ЦИА регрутовала украјинске нацисте

Још током Трамповог мандата 2018. године, САД су Русију означиле као "највећу војну претњу" америчким националним интересима. Кина је дефинисана као највећи амерички супарник у 21. веку, што је ипак значило да је нека сарадња и даље могућа.

Сада се и Кина убрзано приближава истом статусу који већ има Русија. Статус "највеће претње" је само корак до статуса "државе непријатеља", која заправо означава ратно стање.

Не треба сумњати да је схватање о немогућности нормализације односа између Москве и Вашингтона у дугорочној перспективи био један од кључних разлога за Путинову одлуку да пошаље снаге у Украјину.

Уосталом, познате су његове речи: ако нисте у могућности да избегнете тучу, тада је боље да ударите први. Путин је ударио први, а тиме је само убрзао већ ионако присутан пад америчко-руских односа.

Председник САД Џозеф Бајден је недавно дао интервју за магазин "Тајм", у коме рекао је да ће Америка војно интервенисати уколико Кина нападне Тајван.

У истом интервјуу, он је рекао нешто што до сада није: да би руска победа у Украјини довела до слабљења америчке доминације у Европи, пре свега на њеном истоку. Тамошње земље би се, констатује хрватски аналитичар, у том случају, као и после Другог светског рата, окренуле обнављању сарадње са победничком Русијом, укључујући и област безбедности, а то САД не желе да допусте.