САД морају да буду јаче и одлучније како би "сачувале мир" и спречиле јачање осовине Русије, Кине и Ирана, сматра некадашњи саветник за националну безбедност у администрацији Доналда Трампа Роберт О'Брајен.
Он је своје виђење Трампове спољне политике изнео у ауторском тексту под насловом "Повратак мира кроз снагу", који је објављен у часопису "Форин аферс".
О'Брајен је критиковао Бајденову неодлучност у Украјини и чињеницу да амерички председник "нема план за крај рата", указујући да је он "Зеленском понудио да побегне из Кијева као што је то годину дана раније учинио председник Авганистана Ашраф Гани, што је Зеленски одбио".
"Трамп је, са своје стране, јасно ставио до знања да би желео да види споразумно решење за рат којим би се окончало убијање и сачувала безбедност Украјине. Трампов приступ би био да настави да пружа војну помоћ Украјини, коју би финансирале европске земље, уз истовремено држање отворених врата за дипломатију са Русијом — и држање Москве ван равнотеже уз одређени степен непредвидивости", нагласио је он.
О'Брајен је рекао и да би Европа, ако озбиљно жели да заштити Украјину, "требало да је моментално, мимо процедура прими у Европску унију".
Када је реч о Кини, Трампов некадашњи саветник указује да би САД требало да убрзају своје "економско одвајање" од те земље, као и да би требало снажније да подрже своје савезнике у региону - укључујући Аустралију, Јапан, Јужну Кореју и Филипине.
Он сматра и да би Вашингтон требало да пружи јаснију подршку Тајвану, као и да би "следећа администрација требало јасно да стави до знања да уз континуирану посвећеност САД долази и очекивање да Тајван троши више на одбрану и предузима друге кораке, као што је проширење војног рока".
О'Брајен је написао и да би морнарица требало да премести један носач авиона из Атлантика у Пацифик, као и да би Пентагон требало да размотри распоређивање целог корпуса маринаца на Пацифик, уместо што спроводе мисије на Блиском истоку и у Северној Африци.
Трампов некадашњи саветник верује да би САД требало да наставе са Трамповом политиком "максималног притиска" на Иран, критикујући Бајденову политику према Техерану као "превише благу", као и да "израелско-палестински сукоб се не може да буде решен док Иран не буде обуздан - и док палестински екстремисти не престану да покушавају да униште јеврејску државу".
Он наводи да "Вашингтон не би требало да врши притисак на Израел да се врати преговорима о дугорочном решењу ширег сукоба са Палестинцима", већ да би "фокус америчке политике на Блиском истоку требало да остане злонамерни актер који је на крају најодговорнији за превирања и убиства - ирански режим".
О'Брајен се, у светлу војног јачања Русије и Кине, залаже и за обнову нуклеарних проба - на које су САД увеле мораторијум 1992. године, али и на убрзани развој врста наоружања у којима Русија и Кина имају предност, попут хиперсоничних ракета.