Прошле недеље читава Србија је прослављала 25. годишњицу операције руских падобранаца који су заузели аеродром "Слатина" у Приштини, док се у делу који није под контролом Београда о томе срамно ћутало, пише руски геополитичар Леонод Савин за сајт "Геополитика".
Овај догађај је, додаје Савин, био нашироко пропраћен и у руским медијима. Али, на такозваном Косову, помпезно је прослављен улазак НАТО снага. Узгред, ове снаге нису могле да спрече долазак руске оклопне колоне на аеродром.
Поводом окупације НАТО-а у Приштину је стигло и много страних гостију, међу којима и бивши британски премијер и ратни злочинац Тони Блер.
Бивши амерички председник Бил Клинтон је преко друштвених мрежа нагласио да су "пре 25 година САД предводиле НАТО савезнике у ваздушној кампањи, која је протерала српске снаге, окончала деценију репресије и бруталну кампању етничког чишћења."
То је, примећује Савин, бескрупулозна манипулација чињеницама. Српска репресија на КиМ се заправо никада није догодила. И, наравно, Клинтон није поменуо подршку америчких специјалних служби терористима из такозване Ослободилачке војске Косова.
Током говора на свечаној седници скупштине, председница Косова Вјоса Османи је рекла да НАТО трупе нису биле "само војници, већ и спасиоци".
Како је додала Османијева, "када су мировњаци крочили на тло крвавог, смрвљеног, уништеног Косова, сузе, крици и цвеће су се претворили у загрљаје који су поздрављали НАТО војнике, што је створило симфонију слободе".
Позитиван имиџ НАТО-а је сада потребан више него икада како би Запад одржао наратив о томе како Алијанса чува мир. Осим тога, ово је повод за још једну демонизацију Србије и Срба, коју Запад ради прилично педантно.
Индикативно је да је Османијева неколико дана раније отпутовала у САД да говори у УН и да је за то путовање користила српски пасош, на шта је скренуо пажњу председник Србије Александар Вучић. Такав чин само показује тотално лицемерје Запада.
Чак и УН доливају уље на ватру сепаратизма. На сајту Развојног програма УН (УНДП) такође се обележава 25 година њиховог рада на Косову. Не на Косову и Метохији, како је овај регион званично означен у Уставу Србије, већ управо на Косову.
Циљ политике Куртија је стварање "велике Албаније"
Међутим, како пише Савин, најодвратнија личност у албанском политичком свету је "шеф владе" такозваног Косова Аљбин Курти, који је, на свечаности у Приштини, рекао да 12. јун "побуђује много емоција олакшања, радости и наде међу грађанима Косова."
Неколико дана пре тога Курти је изјавио да Албанци "имају проблем са Београдом, који се никад није удаљио од Милошевића ни од Путина". А томе је додао и оцену састанка лидера Србије и Републике Српске у Босни и Херцеговини, који су усвојили заједничку изјаву, у којој се Косово и Метохија помињу као саставни део Србије.
Постоји значајна разлика између претходних лидера сепаратистичког региона и Куртија, који је, још од студентских година, производ британских специјалних служби.
Током сукоба 1999. године, Курти је био један од лидера студентског синдиката Универзитета у Приштини и држао се на дистанци од оружаног сукоба на КиМ. Био је помоћник познатог албанског сепаратистичког идеолога Адема Демачија, кога на Западу називају дисидентом и пореде га са Нелсоном Манделом.
Курти је одлежао око две и по године у југословенском затвору због сепаратизма, али га је Војислав Коштуница због притиска западних земаља помиловао.
Иначе, Куртијева супруга Рита Аугестад Кнудсен је из Норвешке и бави се истраживањем одбране и безбедности.
Значајно је да је Курти на отцепљеном Косову имао проблеме са властима, што указује на међуфракцијску борбу, иза које су стајале различите снаге – САД и Британија.
Након што је 2020. постао премијер Косова, његов покрет је регистрован и у Албанији. Из тог разлога, албански премијер Еди Рама није комуницирао са Аљбином Куртијем током његове свечане посете Косову. Куртијева популарност је и даље прилично велика, иако његови противници говоре о њему као корумпираном, ауторитарном и необразованом политичару.
Албанци који се налазе у Албанији, на територији Србије, Македоније и Црне Горе сматрају себе интегралном целином, без обзира на веру, друштвени статус и политичке ставове. Овај етнонационалистички пројекат познат је под називом "велика Албанија", а избор Куртија за "премијера" Косова већ је примећен као знак даље ескалације сукоба са суседима.
Очигледно је куда ово води, сматра Савин - ка реализацији "велике Албаније". Куртијева неспремност да реши питање српских општина и стално стварање нових проблема за Србе на Косову и Метохији то јасно показују.