Нови светски научни поредак: Кина на првом месту, Оксфорд тек 20.
Кинески научни институти и универзитети заузимају све више позиције, док је амерички Универзитет Станфорд испао из првих десет, а Оксфорд је тек на 20. месту, показао је "Нејчр индекс 2024". У првих десет институција, које су рангиране према доприносу у часописима о природним и медицинским наукама које прати база података "Нејчр индекс", чак је седам кинеских институција.
Кинеска академија наука (ЦАС) – највећа светска научна организација, која се састоји од више од 100 института широм Кине је на неприкосновеном првом месту, што се тиче доприноса радовима у база података "Нејчр индекс". Са 2.243,22, удео Кинеске академије наука за 2023. годину је скоро двоструко већи од удела Харвард универзитета, који је са 1.143,43 на другом месту. С друге стране, снагу Харварда показује његов јаз за немачким институтом "Макс Планк", на трећем месту са уделом од 642,83.
Присуство толиког броја кинеских институција у првих десет је изненађење с обзиром да је у 2015. години, првој за коју су објављене табеле, ЦАС била једина кинеска институција у првих десет, поред три институције из САД, две из Велике Британије, две немачке, једне француске и једне јапанске институције. Ове године у првих десет су заступљене само Сједињене Америчке Државе, Немачка и Француска, и то по једна институција из сваке земље.
У првих десет, све кинеске институције забележиле су скок између 2022. и 2023. од више од 5 одсто, док три универзитета ван Кине нису успела да побољшају резултате из претходне године.
Међу 100 најбољих институција, Универзитет Станфорд је забележио највећи пад од чак 20,7 одсто, од 2022. до 2023. године, што је довело до пада са шестог места 2022. на 15. у 2023., са уделом од 474,13. Станфорд највише губи тло у биолошким наукама, јер је пао са 280,11 у 2022. на 183,42 у 2023.
Кинеска доминација у топ 10
Кина је 2023. године једина водећа земља у Индексу која је повећала број институција на ранг листи првих 100 између 2022. и 2023. године. Кина је 2022. имала 31 институцију у првих 100, док их је лане било 38. Поређења ради, 2022. године било је 38 америчких институција у првих 100, а прошле године 35.
Кинеском резултату највише су допринели Универзитет Кинеске академије наука у Пекингу и Универзитет науке и технологије Кине у Хефеју. Пекиншки универзитет померио се са деветог на шесто место са уделом од 617,17, а Универзитет Џеђианг у Хангџоуу је са 13. попео на девето место.
Чињеница да се водеће институције изван Кине боре да задрже своју позицију у табелама лидера у истраживању индекса природе показује како капацитет кинеских истраживачких институција да производе науку високог квалитета напредује из снаге у снагу. У наредној години биће питање да ли ове институције могу да наставе да се усавршавају и шта ће то значити за њихове колеге широм света.