Играчке, зачини, пелене, оловке: Артикли који угрожавају националну безбедност Израела

Израел још од раних 1990-их ограничава кретање робе и људи између Газе и Западне обале, понекад дозвољавајући уношење само производа за које се сматра да су "од виталног значаја за опстанак цивилног становништва".

Када је Хамас освојио 74 од 132 места на палестинским парламентарним изборима, Израел је ескалирао блокаду уведену годину дана раније, надајући се да ће Палестинцима у Гази толико отежати живот да ће се из очаја окренути против Хамаса.

Тада су се на списку забрањених ствари нашле бизарне ставке попут новина, бележница, оловака, зачина (коријандер, ким, жалфија, мускатни орах, кардамон), слаткиша, џемова, шиваћих машина, музичких инструмената, играчака...

Дов Вајсглас, саветник Ехуда Олмерта, тадашњег израелског премијера, овако је описао стратегију: "Идеја је да се Палестинци ставе на дијету, али да не умру од глади".

Стратегија им није успела. До лета 2007. Хамас је поразио Фатах и преузео контролу над појасом Газе, а Израел је одговорио тако што је своју блокаду учинио трајном, озбиљно ограничивши приступ Газе спољном свету.

Блокада је формализована до тог степена да је израелска војска наручила сопствену интерну студију којом се утврђује минимални број калорија потребних Палестинцима да избегну потхрањеност.

Међународно противљење блокади било је, пише "Гардијан", све гласније, и крајем маја 2010. група бродова – Флотила слободе Газе – испловила је да разбије блокаду. Претходне мање мисије су успеле да испоруче помоћ Гази (као и разгранати систем подземних тунела). Овог пута на бродовима је било 10.000 тона помоћи. Израелски командоси напали су "Мави Мармара", највећи брод у групи, у међународним водама, убивши девет људи.

До јуна 2010, можда због гнева изазваног нападом на хуманитарни конвој, Израел је почео да ублажава блокаду и дозволио је да се нека роба широке потрошње коначно врати у Газу.

Израелска хуманитарна организација "Гиша" која води списак забрањене робе тада је "са задовољством сазнала да коријандер више не представља претњу израелској безбедности".

Израел је 2008. направио листу предмета "двоструке намене", забрањених зато што се могу пренаменити за војне циљеве, али је ту листу објавио тек 2010. Извештај Оксфама из 2022. показао је да израелска ограничења на ове артикле "двоструке намене" – укључујући, на пример, пумпе за воду и канализацију – далеко превазилазе међународне стандарде.

Блокада се годинама смањивала и пооштравала. Током 2018. године, више од 1.000 основних артикала поново није могло у Газу – укључујући венчанице, сунђере за чишћење, флашице за бебе и пелене – заједно са испоруком горива и гаса након што је Израел делимично затворио комерцијални гранични прелаз у Гази у знак одмазде за подметање пожара у Израелу.

Од 7. октобра блокада је скоро тотална. Ограничења испорука хране и основних залиха сада угрожавају сам опстанак цивилног становништва Газе. У марту 2024, Си-Ен-Ен је пренео да Израел сада под предмете "двоструке намене" рачуна вентилаторе, боце са кисеоником, анестетике, системе за филтрирање воде, рендген апарате и штаке.

Други забрањени оредмети су "урме, вреће за спавање, лекови за лечење рака, таблете за пречишћавање воде и комплети за труднице", наводи се у извештају.

Урме би могле да буду спас за изгладњело становништво, али им је онемогућено увожење у Газу јер, како су извори рекли за Си-Ен-Ен, семенке изгледају сумњиво на рендгену.

Вреће за спавање су одбијене "јер су биле зелене боје", рекао је хуманитарни званичник за Си-Ен-Ен. Како зелена значи војска, вреће су онда имале "двоструку намену".

Другим речима, оно што је почело као смишљена политика да се економија Газе доведе до застоја, сада се користи да се њено цивилно становништво баци на колена, закључује "Гардијан".