Свет
Успон европских суверениста: Шта би формирање групе око Алтернативе за Немачку могло да значи за ЕУ?
Јачање суверенистичких снага од Бугарске до Немачке на недавно одржаним европским изборима могло би да доведе до формирања нове групације у Европском парламенту – која би се профилисала као "партија мира" у бриселском политичком екосистему, којим доминира ратнохушкачка реторика
Након расцепа у групацији "Идентитет и демократија" и сукоба са француском Националним окупљањем Марин ле Пен, Алтернатива за Немачку (АфД) би ускоро могла да објави формирање нове десно орјентисане групе у Европском парламенту.
Немачки магазин "Шпигл" објавио је да би оснивачки састанак новог окупљања могао да буде организован већ 27. јуна, а њен назив би требало да буде – "Суверенисти".
АфД је избачен из групе "Идентитет и демократија" непосредно пре избора за ЕП, између осталог и због изјаве њиховог водећег кандидата Максимилијана Краха да "нису сви припадници СС дивизија били криминалци", али и због дубљег сукоба те партије са Ле Пеновом, која последњих месеци покушава да ублажи своју реторику.
И поред тих контроверзи, Алтернатива је на изборима остварила добар резултат: они су заузели друго место у Немачкој са 15,9 одсто гласова, односно 15 посланичких места. То је очигледно мотивисало партијске руководиоце да, у сарадњи са истомишљеницима, започну процес формирања нове партијске групације у ЕП.
То неће бити лак задатак. Процедуре налажу да групе у ЕП морају да имају најмање 23 члана, који долазе из најмање седам држава чланица ЕУ. Према писању "Шпигла", потенцијални чланови нове групе могле би бити партије СОС из Румуније, "Журка је готова" (Se Acabó la Fiesta) из Шпаније, покрет "Наша домовина" (Mi Hazánk) из Мађарске, Република из Словачке, Конфедерација из Пољске и покрет "Ники" из Грчке.
Међу заинтересованим партнерима могла бити и бугарска партија Препород (Възраждане), на основу чије декларације из априла 2024. се ове партије и окупљају. У њој се наводи да је европска цивилизација угрожена "агресијом глобалистичких идеологија", те да је право народа на самоопредељење замењено "диктатуром бирократије".
Један од лидера нове групације у ЕП би, према писању "Шпигла", могао да буде управо Крах, који је у недавном интервјуу изјавио да би Немачка требало да буде "сила мира", те да би Берлин и друге европске престонице требало да престану да слепо прате спољнополитичке диктате из Вашингтона.
Сличне ставове дели и бугарска партија Препород, која је недавно објавила да је спремна да формира владу ако друге странке у парламенту прихвате њене услове за референдум о изласку из НАТО-а и одбацивању евра.
Представници мађарског покрета "Наша домовина" већ су потврдили за "Еурактив" да се налазе у преговорима са АфД-ом, док су из пољске Конфедерације рекли да су скептични по питању формирања нове групе.
За шта би се залагали европски суверенисти
Потенцијална групација око АфД-а би у спољној политици наступала са позиције реалполитике, сматра дипломата Зоран Миливојевић.
"Те партије су против рата и мисле да решење треба тражити коришћењем дипломатских средстава, а не дистанцирањем од Русије. Они су свесни да са Москвом мора да се разговара, јер се безбедност Европе не може замислити без Русије", истиче он за РТ Балкан.
Миливојевић истиче да се тајна њиховог успеха на изборима крије управо у чињеници да се противе ескалацији сукоба, због чега се разликују од владајућих елита у Европи.
Међутим, он додаје да је и даље отворено питање да ли ће десница у Европи заиста успети да је уједини, пошто између различитих партија и даље има значајних трзавица.
Научни сарадник Института за међународну политику и привреду, др Александар Митић, указује да би формирање групе суверениста била велика победа за АфД, зато што су многи очекивали да ће они након избацивања из своје досадашње групе бити маргинализовани.
"Они формирају један још тврђи блок на десници, али и блок који критикује доминантну политику према Украјини: залажу се за обуставу слања наоружања и позивају на преговоре. Они се због тога налазе на црној листи", истиче он.
Митић додаје да, за разлику од осталих партија деснице, не очекује да ће екипа око АфД-а променити ставове. То је претходних година учинила италијанска премијерка Ђорђа Мелони.
"Видели смо да је већ дошло до 'мелонизације' других партија, да је фокус стављен на миграције и конзервативне политике у националним оквирима, као и да су одустали од раније политике према Русији. Ту је успостављен неки трансатлантски компромис, због чега је Мелони постала 'омиљени' десничар на Западу", указује он и додаје да се странка Ле Пенове налази негде између те две позиције.
Наш саговорник додаје да је једина недоумица и даље партија Фидес мађарског премијера Виктора Орбана. Група око Мелонијеве је од њега тражи да се обавеже на подршку Украјини, "али је питање да ли ће он томе пристати", сматра Митић.
"Међутим, он ће се тешко прикључити групацији суверениста. Остаје питање да ли ће он остати ван групација или ће доћи до компромиса", закључује наш саговорник.
