У шпанском парламенту данас је одржана расправа о томе да ли би Шпанија требало да призна независност тзв. Косова, чему су се успротивиле конзервативне странке Вокс, Народна партија (ПП) и Социјалистичка партија Галиције.
Предлог да се та иницијатива нађе на дневном реду данашњег заседања, дала је каталонска сепаратистичка странка "Жунтс" чији је посланик Едуард Пујол Бонел образлажући предлог рекао да је "Косово" "правна држава", чију је одлуку о проглашењу независности признао Хашки суд.
Карлос Флорес Хуберијас из странке Вокс оштро се успротивио признању "Косова", наводећи да постоји много разлога зашто Шпанија то не би требало да уради и навео да став Шпаније поштују друге земље, да Шпанију нико не тера да то уради, да признавање нечије територије као државе, друге државе доносе на основу својих националних интереса.
"У међународном контексту, половина Уједињених нација признала је Косово, а друга половина то није учинила. Иначе, да ли знате колико је нових држава приступило овом признању независности Косова у последњих 10 година? Навешћу их: Тонгу, Антигву и Барбуду, Сингапур, Суринам, Бангладеш и Барбадос. Колико њих бисте могли да лоцирате на мапи?", упитао је он.
Као један од разлога Хуберијас је навео и међународно право и подсетио на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација 1244 која је потврдила посвећеност држава чланица Уједињених нација суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и других држава у региону.
"И ниједна каснија резолуција, а још мање обмањујућа резолуција Међународног суда правде од 22. јула 2010, која је игнорисала било какву анализу о томе да ли је међународно право Косову дало позитивно право да једнострано прогласи своју независност, не доводи до супротног", рекао је посланик Вокса.
Он је нагласио да би признање негативно утицало на односе са Србијом за коју је рекао да је кључна земља за стабилност Балкана и са којом Шпанија има трговинску размену која из године у годину расте.
Како је рекао билатерални односи Шпаније и Србије су све бољи.
"Косово није ни потпуно демократска ни потпуно суверена земља. Што се тиче прве ствари, задовољићу се тиме да вам дам податак да је од независности Косова до данас више од 200.000 Срба морало да напусти ту територију и да је ситуација оних који остају на тој територији на северу веома нестабилна", рекао је он и нагласио да би Шпанија требало да остане чврста у одбијању да призна "Косово".
Обдулија Табоадела Алварез из Социјалистичке партије Галиције (ГС) рекла је да Шпанија остаје чврста у свом ставу да не призна "Косово", али да већ дуго ради на преговорима за решење сукоба унутар међународне заједнице.
"Став Групе социјалиста и Владе Шпаније заснива се на међународном јавном праву и принципу територијалног интегритета држава, поштовања њиховог суверенитета. Штавише, овај став је, као што знате, у складу са ставом утврђеним резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Историја Косова и Балкана је довољно сложена да се не може сажети у неколико минута интервенције. Желим само да напоменем да је, поред културне разноликости, Балкан насељен различитим етничким групама и различитим религијама присутним у региону вековима, што, између осталог, одбацује сваки покушај поређења", рекла је она.
Она је додала и да та странка инсистира на стабилности региона имајући у виду сукобе у Украјини.
"Укратко, дијалог Београда и Приштине се наставља, наставља и увек ће га спонзорисати шпанска влада. Настављамо да подржавамо овај дијалог и изградњу консензуса, не само између Србије и Косова, већ у целој нашој спољној политици и у свим аспектима унутрашње политике. Наша земља се чује и признаје у међународној сфери", рекла је она.
Рикардо Тарно Бланко из Народне партије (ПП) рекао је да је захтев да се призна "Косово" једна од највише поновљених мантри каталонских сепаратиста и нагласио да Каталонија нема никакву сличност са Косовом јер ту није дошло до протеривања 700.000 грађана, убијања грађана нити војне окупације.
"Напротив, данас сте ви, "Жунтс" и ЕРЦ, прави владари Шпаније, ви сте они који владају у Шпанији, формирате владу, одлучујете о финансирању аутономних заједница. Све ово ни на који начин не личи на оно што се дешавало на Косову почетком 2000-их", рекао је Бланко.
Додао је и да се за ПП ништа није променило по питању међународног права и политичке ситуације да се призна независност тзв. Косова.
"Не признајемо једнострано проглашење независности из 2008. Исто тако, верујемо да морамо да наставимо, заједно, да унапређујемо мир и стабилност на Балкану", закључио је он.