Свет
Да ли су мотив за покушај пуча у Боливији литијум и Русија?
Боливијски председник Луис Арсе је, као и његов претходник Ево Моралес, јачао сарадњу са Русијом и Кином - пре свега у сектору експлоатације и прераде "белог злата"
Покушај државног удара у Боливији - држави од 10 милиона становника која се налази у срцу Јужне Америке - осујећен је накан што су присталице актуелног председника Луиса Арсеа изашле на улице, а припадници војске повукли са главног трга у престоници Ла Пазу.
"Нико не може да нам одузме демократију коју смо освојили на изборима", поручио је председник усхићеној маси која се окупила испред председничке палате непосредно након покушаја пуча, додајући да ће "наставити да ради за боливијски народ".
Хуан Хосе Зуњига, командант командантом Оружаних снага Боливије који је покушао да изведе државни удар, у међувремену је ухапшен, а њему се на терет ставља "тероризам и оружана побуна против безбедности и суверенитета државе".
Иако је последњих година Западна Африка понела ту неславну "титулу", Латинска Америка је у другој половини 20. века важила за регион са највећим бројем државних удара. Чак и у таквом окружењу, Боливија је доминирала као светска престоница пучева.
Према подацима које су објавили амерички академици Џонатан Пауел и Клејтон Тајн, Боливија је земља која је претрпела највише државних удара у свету од 1950: укупно 23, иако је 12 покушаја било неуспешно.
"У зависности од тога како се броји, постоји изузетан број државних удара", рекао је боливијски историчар и новинар Роберт Брокман за "Паис", у шали додајући да, када се броје председници, "не можете их баш све узети у обзир, јер су неки трајали свега пола сата".
Највећи број пучева, како успешних тако и неуспешних, догодио се од краја шездесетих до почетка осамдесетих година прошлог века, када су се на челу те земље смењивали војни диктатори подржавани од стране чилеанског председника Пиночеа и хунте у Аргентини. Међутим, након увођења демократије 1982. године, ситуација се стабилизовала.
Политичка криза у Боливији почетком 21. века довела је до свргавања бившег председника Гонзала Санчеза де Лозаде, који је побегао у САД, и утрла пут успону Ева Моралеса, који је 2005. дошао на власт са већинском подршком становништва.
Моралес - први боливијски председник индијанског порекла - владао је том латиноамеричком земљом до 2019, када је услед још једне политичке кризе војска изашла на улице, а боливијски лидер био приморан да побегне у Мексико.
Тај догађај се, према оценама многих посматрача, такође може сматрати државним ударом.
Према писању "Грејзона" из 2019, неколико кључних официра који су учествовали у пучу против Моралеса - укључујући и њиховог предводника Вилијамса Калимана - прошло је обуку у америчком Институту Западне хемисфере за безбедносну сарадњу.
На тој академији, познатој и као "Школа за Америку", обучавано је више хиљада латиноамеричких официра и припадника војних и безбедносних снага, који су након повратка у своје земље у више наврата учествовали у државним ударима.
Моралеса је на месту председника Боливије заменила непопуларна проамеричка сенаторка Жанин Ањез. Међутим, на председничким изборима 2020. године победу је однео Мораелсов политички саборац и некадашњи министар финансија Луис Арсе.
Да ли се иза државних удара крије литијум?
У годинама након државног удара против Ева Моралеса, он и његов наследник Арсе су у више наврата тврдили да се иза насилне промене власти у Боливији крије литијум.
Моралес је крајем 2019. године рекао да Вашингтон његовој земљи није "опростио" то што је изабрала да тражи партнерство за екстракцију литијума са Русијом и Кином, а не са САД.
"Било нам је очигледно да је економски циљ пуча била контрола литијума", рекао је Луис Арсе током конференције за новинаре са тадашњим мексичким председником Лопез Обрадором 2021. године.
Боливија се, заједно са Аргентином и Чилеом, налази у тзв. литијумском троуглу - простору Јужне Америке у ком се налази око 60 светских залиха "белог злата". Иако је копање литијума у тој планинској земљи тек у зачетку, према неким проценама Боливија располаже са око 21 милиона тона литијума - што би је ставило на прво место у свету.
Занимљиво је и да се Арсе током недавног боравка у Русији састао са директором руске државне компаније "Росатом" Алексејом Лихачевом, са којим је разговарао о сарадњи боливијских власти и те компаније у истраживању и експлоатацији литијума.
"Када је реч о литијуму, председник Арсе је информисан о стручности и решењима 'Росатома' у екстракцији литијума. Они су признали предности руске технологије за привреду Боливије, уз обезбеђивање заштите животне средине. Лихачов је изразио спремност за свеобухватну сарадњу и напредовање са заједничким пројектима", наводи се у саопштењу прес службе компаније објављеном почетком јуна.
Боливија је, такође, показала интересовање за приступање формату БРИКС.
