Лидери ЕУ званично су на самиту Европског савета у Бриселу предложили естонску премијерку Кају Калас за кандидата за високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику.
Калас је позната по томе да је један од најватренијих антируских јастребова, а била је и један од најјачих заговорника оштријих санкција Москви.
Лидери су такође предложили актуелну председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен за кандидата за нови мандат на челу ЕК и именовали су бившег министра спољних послова Португала Антонија Кошту за новог председника Европског савета.
Номинације Каласове и Фон дер Лајен нису коначне и захтевају одобрење Европског парламента. Међутим, Кошту аутоматски бирају национални лидери 27 земаља.
"Јуроњуз" је цитирао два извора који су рекли да је италијанска премијерка Ђорђа Мелони гласала против кандидатуре Каласове, док је мађарски премијер Виктор Орбан био уздржан, a гласао је против именовања Фон дер Лајенове, преноси РТ Интернешнел.
Како наводи "Политико", са друге стране, Орбан је гласао за избор Коште за председника Европског савета, док је Мелонијева била уздржана приликом гласања о номинацији Урсуле фон дер Лајен.
У објави на Иксу, Калас је написала да би потенцијална нова функција била "огромна одговорност у овом тренутку геополитичких тензија".
Након почетка Специјалне војне операције у Украјини, естонска премијерка је била можда и најватренији присталица наоружавања власти у Кијеву, а Естонија је Украјини послала више помоћи по глави становника од било које друге државе - чак 1,74 одсто БДП-а, према подацима из фебруара ове године.
Њена влада је 2022. забранила Русима, који имају визе за улазак у шенгенску зону, да путују у Естонију, а годину дана касније је забрањен и транзит возилима која имају руске регистарске ознаке. Она је и један од најватренијих противника преговора Кијева и Москве.
Калас је позвала ЕУ да повећа испоруке оружја Украјини и повећа сопствене одбрамбене способности блока.
"Наш циљ мора бити да произведемо више муниције од Русије", рекла је Калас у марту.