У Француској се у недељу одржава први круг ванредних парламентарних избора, који би на власт, први пут после Другог светског рата, могли да доведу крајњу десницу, а након убедљиве победе странке Национално окупљање над центристичким савезом председника те државе Емануела Макрона на изборима за Европски парламент.
Француско друштво одавно није било толико поларизовано на левицу и десницу, а све предизборне анкете дају предност крајње десничарском Националном окупљању, која, међутим, вероватно неће освојити апсолутну већину гласова да би могла самостално да влада наредних пет година.
Ако на изборима РН или левичарска коалиција Нови народни фронт (НФП) освоји апсолутну већину (најмање 289 посланичких места), Макрон ће морати да изабере премијера из редова победничке коалиције, који ће изабрати своје министре, односно наступиће кохабитација председника и премијера из супротног политичког табора.
У случају да исход избора буде освојена релативна већина у парламенту (230 посланичких места), победник ће морати да склапа савезе који би омогућили доношење закона, односно функционисање парламента.
Према анкети института ИФОП од 26. јуна, РН 28-годишњег Жордана Барделе - странка у којој је Марин ле Пен сада потпредседница, освојиће 36 одсто гласова у првом кругу, испред савеза левичарских партија НФП-а (28,5 одсто), док је Макронова коалиција на 21 одсто.
Макрон је недавно упозорио бираче да би опредељивање за крајње десничарску РН, или крајње левичарску странку Непокорена Француска (део савеза НФП у којем су још Зелени,Социјалистичка партија, НПА...) довело Француску у опасност од политичког конфликта, па чак и грађанског рата.
Француски премијер Габријел Атал обећао је да ће владајућа центристичка алијанса Заједно, уколико победи, смањити цену струје за 15 одсто од следеће зиме, повећати пензије у складу са инфлацијом, као и да неће повећавати порезе.
Атал је рекао да ће приоритет бити повећање куповне моћи грађана кроз смањење цена струје, усклађивање пензија са инфлацијом и помоћ за купце прве некретнине.
У ТВ дебати са Аталом, Бардела је, између осталог рекао да ће као премијер укинути бесплатну здравствену негу за странце и пооштрити регулативу за добијање француског држављанства.
Највише пажње изазвало је Барделино популистичко обећање о враћању могућности пензионисања са 62 године, али је касније објаснио да ће ипак бити потребан радни стаж од 42 године за пуну пензију, чиме се де факто подиже праг за одлазак у пензију за оне који су почели да раде у својим касним 20-им годинама.
Бриселски портал "Политико" оцењује да су ово избори са потенцијално највећим последицама у Европи у последњих неколико деценија.
Наводи да крајња десница има пристојне шансе да формира владу у сталној чланици Савета безбедности УН са нуклеарним оружјем, која игра једну од водећих улога у глобалном систему безбедности од северног Атлантика до Пацифика.